Izvor: Politika, 21.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja smanjuje broj premijera
Beogradsko Narodno pozorište će pažljivo smanjivati program, a i autorski honorari će biti manji. – Prioriteti u kulturi bi trebalo da budu vrhunske vrednosti i vitalni programi
Posle rebalansa budžeta Srbije, Ministarstvo kulture predočilo je predstojeće mere za stezanje kaiša, a osnovna stavka za rezanje je novac odvojen za kulturna dešavanja. Od 1,6 milijardi dinara, koliko je prvobitno bilo dodeljeno za razne programe i manifestacije, od održavanja spomenika kulture, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preko filmskih i muzičkih festivala do književnih manifestacija, kulturni poslenici sada će na raspolaganju imati 800 miliona dinara. Međutim, to ne znači da pare koje su već određene za neku kulturnu manifestaciju, primera radi, „Egzit”, neće automatski biti prepolovljene za 50 odsto, nego će se procenjivati ko po kvalitetu zaslužuje da dobije upola manje novca, a, prema najavama, postoji i varijanta da neka manifestacija, za koju se proceni da nije uspešna, prestane da postoji.
Pored smanjenja ovih troškova za 50 odsto, u Ministarstvu kulture kažu da plate zaposlenih u institucijama kulture neće biti smanjivane, osim onih koje prelaze 40.000 dinara, a uskoro će biti poznato koje će tačno institucije dobiti manje novca.
Plate preko 40.000 dinara, po uredbi Vlade biće smanjene za 10 odsto, a novac za sve programe biće ponovo raspoređivan, kažu u Ministarstvu kulture.
Podsetimo, na nedavnom sastanku sa direktorima kulturnih institucija, ministar kulture Nebojša Bradić je napomenuo da će biti preispitana misija pojedinih ustanova, kao i opstanak nekih institucija. Za stvaralaštvo u oblasti kulture prvobitno je bilo planirano 887 miliona dinara, sada je suma znatno manja, tako da će kulturni poslenici morati dobro da se potrude kako bi dokazali da njihov program zaslužuje novac iz ovog, skraćenog budžeta.
Prema rečima Božidara Đurovića, v. d. direktora Narodnog pozorišta, prvi korak štednje biće manji broj premijera, neke će morati da sačekaju bolju situaciju u državi.
– Mi imamo dobar postojeći repertoar – kaže Đurović – i pažljivo ćemo smanjivati program. Svakako je bolje da imamo sedam kvalitetnih predstava, nego 10 prosečnih. Smanjivaćemo i autorske honorare, koji su prilično visoki, i oni će biti prilagođeni realnim mogućnostima.
Đurović ističe da ni jedna predstava koja se već igra neće biti skinuta sa repertoara, a on će se truditi da sačuva ona radna mesta koja ostvaruju rezultate.
– To ne znači da ćemo otpuštati ljude, nego planiramo da uposlimo one koji manje rade – kaže Đurović i napominje da će se Narodno pozorište potruditi da i donacijama popravi finansijsku situaciju.
Ljiljana Đurić, predsednica Saveza dramskih umetnika, kaže da sa strepnjom očekuje predstojeće dane, jer, kako ističe, ima mnogo pokrenutih programa za koje bi bilo šteta da ostanu bez novca.
– Mi smo i za prvi ovogodišnji kvartal već dobili 10 odsto manje novca. Bila bi velika šteta kada bi bilo dovedeno u pitanje izlaženje časopisa „Ludus”. Čula sam od kolega iz pozorišta da će biti dvostruko manje premijera, što opet stvara problem, jer to odmah znači i manje novca od prodatih karata – objašnjava Đurićeva.
Sreten Ugričić, direktor Narodne biblioteke, kaže da nije sporno da i kultura mora da sledi jedinstvenu stopu racionalizacije od 25 odsto.
– Kriza će iznuđeno učiniti vidljivijim stvarne prioritete kulturne politike. Ti prioriteti u kulturi ne bi smeli da budu socijalnopolitičke prirode, nego održivost vrhunskih kulturnih vrednosti i vitalnih programa. U kulturi nije sve u novcu, ali novac je očito kulturna forma – kaže Ugričić, i upozorava na opasnost od najavljenog preuzimanja dela takozvanih sopstvenih prihoda ustanova, umesto njihovog podsticanja.
Inače, na meti smanjenja budžetskog novca mogu se naći projekti iz oblasti zaštite kulturne baštine, za koje je prvobitno bilo odvojeno 400 miliona dinara, zatim sufinansiranje proizvodnje dugometražnih filmova, a manje novca mogu da očekuju i svi ostali umetnici, koji se bave muzičkim, scenskim i vizuelnim stvaralaštvom. Svakako postoji mogućnost da i međunarodni odnosi osete posledice mera protiv ekonomske krize, za koje je prvobitno bilo dodeljeno 200 miliona dinara.
S. Stamenković
-----------------------------------------------------------
Preispitivanje misije festivala
- Država više neće finansirati institucije i manifestacije koje su izgubile svoju misiju, uključujući i pozorišne festivale, poručio je ministar kulture Srbije Nebojša Bradić u Zrenjaninu, otvarajući 59. Susrete profesionalnih pozorišta Vojvodine.Konstatujući da je finansijska kriza, Bradić je rekao da treba preispitati misiju tradicionalnih institucija i manifestacija, jer država neće više finansirati one od kojih je ostala samo prazna ljuštura. Bez potrebnog minimumaposećenosti festivali se pretvaraju u mašine za pravljenje deficita - rekao je Bradić u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović”.Bradić je naveo da dolazi do svojevrsnog paradoksa da se festivali umnožavaju, često u vrlo bliskim, pa čak i susednim, prostorima. A što je veći njihov broj, dodao je, veća je i opasnost da svi počnu da liče jedan na drugi. Trenutno se nalazimo u periodu „evaluacije i racionalizacije pozorišnih festivala”, kazao je ministar kulture, a prema njegovim rečima država će finansirati samo one manifestacije, a samim tim i festivale, koji imaju istinski potencijal da unapređuju misiju kulture.
SEEcult.org
[objavljeno: 22/04/2009]
