Izvor: B92, 20.Mar.2022, 22:27

Šta kriju dnevnici Endija Vorhola? VIDEO

Bilo je to 3. juna 1968. godine kada je Endi Vorhol upucan dok je bio u svojoj kancelariji na Union Skveru u Njujorku. Valeri Solanas provalila je vrata s dva pištolja i promenila život jednog od najuticajnijih umetnika tokom preostalih 19 godina života koliko je živeo.

Neuspeli pokušaj atentata na ovu pop ikonu naterao ga je da preispita mnoge stvari i počne da dokumentuje sve što je svakodnevno radio u dnevniku. Dnevnici su objavljeni 1989. godine i tek nakon više od trideset >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godina neko se usudio da ih prikaže na ekranu u obliku dokumentarca.

Endru Rosi, odgovoran za naslove kao što su "The Gospel According to André" ili "Page One: Inside the New York Times", prihvatio se posla koji će sledbenici Endija Vorhola i umetnosti, verujemo, smatrati odličnim. Rajan Marfi je producent, a rezultat je šest jednosatnih epizoda koje su dobile odobrenje kritičara.

"The Andy Warhol Diaries" deluju kao portret osobe koja je promenila pravila igre u svetu umetnosti i sama postala jedna od najvažnijih figura prošlog veka.

Iza njegovih okruglih naočara i plave perike krio se nemirni um koji je osnovao The Factory, mesto susreta intelektualaca, umetnika i boema iz Njujorka, i koji se etablirao kao jedan od najvećih eksponenata pop arta (onog suprotstavljanja elitističkoj kulturi, nastaloj 1950-ih).

Epizode ove dokumentarne mini-serije već se mogu odgledati na Netflixu i nude svedočanstva nekih od ljudi koji su u jednom trenutku upoznali umetnika, poput reditelja i slikara Džulijana Šnabela, zatim Roba Loua, Spajka Lija ili Džona Votersa, ali i savremenika svog rada na području umetnosti.

Priča počinje nesrećnim detinjstvom u Pitsburgu, nastavlja se umetnikovim dolaskom u Njujork 1948. godine i prati put sve dok ne dođe do susreta sa slikarom Žan-Mišelom Baskijatom ili vrlo mladim Džedom Džonsonom.

Uprkos nebrojenim vezama s muškarcima u svojim krugovima, Vorhol se nikada nije u potpunosti pomirio sa svojom homoseksualnošću i doživljavao je kao nešto što treba skrivati. Ovaj novi pristup njegovoj ličnosti takođe služi kao freska Njujorka u njegovom najživljim godinama, ʽ70-ih i ʽ80-ih, zahvaljujući korišćenju nikad pre viđenih arhivskih slika umetnika i njegove ogromne svite.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Nju Jork

Nastavak na B92...