Izvor: Blic, 09.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će ti pare, kad ništa nemaš
Šta će ti pare, kad ništa nemaš
Na Wiesbadenskim ulicama ima svega, baš kao u radnjama. S malom razlikom, što roba sa Wiesbadenskih ulica, ima neuporedivo veću vrednost, nego to isto - iz prodavnice. Nadješ, recimo, cipelu. A, cipela iznošena, razgažena…milina da je obuješ, a da te ne steže, kao ona koju kupiš. Calneš lovu i još ti napravi žulj na peti, ili kurije oko na malom prstu. Jedino moraš da se potrudiš da nadješ i drugu - istu ili barem sličnu, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i nije tako teško, jer stanovnici Wiesbadena bacaju svakodnevno kroz prozor, sve što im ne treba. Možeš da natrčiš i na finu garderobu, sa velikim, osrednjim ili manjim rupama – kreacija koju bi tamo-neki-kavali smišljao godinama i još te debelo opleo po novčaniku. A, tek šeširi…Svi izandjali, poput najskupljih antikviteta, jeftiniji i od one najjeftinije malo-nošene robe. I zašto ne bi prištedeo ako već možeš. Na živopisnim Wiesbadenskim ulicama ima i raznoraznog unikatnog posudja - šerpe bez drške, flaše bez zatvarača ( više ili manje okrnjene, zavisi koliko je bivši gazda bio energičan frljajući ih sa svog balkona), lonci bez poklopca i bez dna… Ima i nameštaja, možeš lepo da se skućiš, samo ako poneseš adekvatna kolica da sve to, usput, pokupiš. Stolica sa dva nogara i trećim do pola, astal bez pola fioke, trosed sa federima koji štrče, kakve ni jedan dizajner nije uspeo da smisli. Sat bez male ili velike kazaljke, a ako vam se posreći, možete čuku naći i bez obe, samo sa brojkama i sekundarom koja nije radila ni kad je negdašnji vlasnik kupio. Zaista, svega ima na tim Wiesbadenskim ulicama. Nema jedino love. Ali, s obzirom da je sve što nadješ beszplatno, pare ti nisu ni potrebne.
