Izvor: Politika, 20.Maj.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specijalni efekti ubijaju strast
Postojala je neka vrsta sumnje i brige, čak nesigurnosti, može li se u 3D formatu zadržati epika „Poslednjeg kineskog cara”
Kan – Koliko je uspomena u ovom hotelu, među ovim zidovima, kaže legendarni Bernardo Bertoluči, gledajući oko sebe u salonu Hotela „Karlton”, gde se posle mnogih boravaka u Kanu, oseća kao kod svoje kuće.
Bilo da se takmiči sa filmovima, prima „Zlatnu palmu” za životno delo ili predsedava žirijem, Bertoluči, koji je deo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << burne istorije festivala, Kan je uvek smatrao svojim. Kaže da se to nije promenilo ni danas, kada se u okviru programa „Kanski klasici”, kao specijalna poslastica, prikazuje ne samo restaurirana kopija njegovog Oskarima nagrađenog remek-dela „Poslednji kineski car”, već i konvertovana u 3D format!
Šta je bilo najteže u prebacivanju ovog filma u 3D?
Na početku je postojala neka vrsta sumnje i brige, čak nesigurnosti, može li se u 3D formatu zadržati epika „Poslednjeg kineskog cara”, ali i sva njegova intimnost. Jer, to nije film u kojem lete bodeži i pesnice superheroja, već intimna priča o dečaku čiji je život bio predodređen još pre njegovog rođenja i koji je čitav svoj život proveo zatvoren. Jedino što se u njegovom životu menjalo jesu vrste zatvora.
Šta niste mogli da zadržite od svega onoga što je postojalo iz vremena kada ste snimili ovaj film?
Strast. Ne može se zadržati strast uz sve specijalne efekte modernih tehnologija. Ne mogu ostati one fine, diskretne unutrašnje senzacije u osećanjima likova.
Naša novinarka Dubravka Lakić i slavni režiser Bernardo Bertoluči
Koja je razlika između dvodimenzionalne i trodimenzionalne verzije?
Nova forma. Priznajem da sam sentimentalno vezan za originalnu, dvodimenzionalnu verziju. Međutim, čitav proces konverzije filma u 3D format, iako za mene iscrpljujući, doneo je mnogo uzbuđenja, jer sam ponovo radio sa mojim montažerom i sa snimateljem Vitoriom Storarom. Stara ekipa bila je na okupu, jer smo hteli da svaki detalj bude pod kontrolom. Mukotrpan rad, kadar po kadar. Bilo je to veoma emocionalno za sve nas. Suočavanje sa delom koje nismo videli četvrt veka, ali nam se svidelo to što smo videli.
Možete li da zamislite 3D verziju vašeg „Konformiste” ?
Taj film i jeste trodimenzionalan! Još uvek!
„Tridesetpetica” vam je najomiljenija?
Pokušavam da radim u digitalnom formatu, jer je snimanje „tridesetpeticom” postalo za mene veoma sporo. Nisam više isti čovek, u invalidskim kolicima teško je čekati česta menjanja pozicije kamere ili menjanje objektiva. Pokušavam da radim sa digitalnom kamerom, definicija je veoma jaka. Zahvaljujući ovoj tehnologiji oživeo sam avanturu, želje, fokus na sedmu umetnost.
Digitalna restauracija kopije povratila vas je u život?
Zbog 3D upao sam u cirkus iskušenja, ali ova tehnologija je nosila mnogo rizika. Posle decenije samoizgnanstva uzrokovane bolešću, povratio mi se entuzijazam kakav nisam zamišljao. Naravno, nove tehnologije su privlačne, ja još imam problem sa najosnovnijim alatima, ali me sve to fascinira.
Snimićete uskoro novi film?
Vraćaju mi se neke ideje, ali ništa još nije poprimilo konačan oblik. Sve je još poput komada gline u rukama neodlučnog grnčara. Još sam u fazi truda da oblikujem materijal. Onda ćemo videti.
Savladali ste kretanje u invalidskim kolicima?
O, ne bi ste verovali koliko sam brz. Ovo, u čemu me vidite su specijalna kolica sa puno brzina i podešena da omogućavaju višestruke manevre. Krećem se po setu bez problema i zaobilazim sve prepreke!
Uskoro, na 70. Venecijanskom festivalu bićete predsednik žirija?
Hraniću se 10 dana filmovima i zbog toga sam veoma zadovoljan. U Veneciji ima uvek mnogo novih autora koje treba otkriti i mene veoma zanima šta rade, kakav im je stil, kakvu strast za filmom imaju. Veoma sam zahvalan Albertu Barberiju što mi je svojim pozivom omogućio ovakvu radost. Kao predsednik žirija prioritet ću dati lepoti, velikoj filmskoj lepoti, ma iz koje zemlje ona dolazila.
Poput lepote koja je svojevremeno dolazila iz Godarovih filmova?
Samo ljudi u pokretu mogu imati stav. Tako je nekada govorio Godar i to je tačno. Volim filmove koji imaju i stav i stil.
Još ste dobar prijatelj sa Godarom?
Nadam se! S moje strane gledano mi smo prijatelji. On je 10 godina stariji od mene i uvek sam to imao u vidu. Prema njemu sam osećao i osećam veliko poštovanje, bez obzira što su nam se politički stavovi u jednom periodu razilazili. Čujem da će i on snimiti 3D film, a sinoć sam večerao sa Vimom Vendersom koji će ponovo snimati 3D film i to igrani, sa mojom glumicom Liv Tajler. Gledali ste njegovu „Pinu”? Fantastičan film!
----------------------------------------------
Prodaje se „Spomenik MajkluDžeksonu”
Na kanskom Maršeu, nemačko-francuska kompanija „Film butik” nudi svojim kupcima nezavršeni srpski film „Spomenik Majklu Džeksonu”, Darka Lungulova (boravi u Kanu sa producentkinjom Snežanom Penev). „Film butik” je svoje učešće u ovom srpskom projektu potvrdio još u fazi scenarija i na osnovu prethodnog filma Lungulova, koji su takođe distribuirali. „Spomenik Majklu Džeksonu” je međunarodna koprodukcija Srbije, Nemačke i Makedonije, podržan od „Eurimaža” i Medija fonda. Iako se trenutno nalazi u fazi završne montaže, „Film butik” šest meseci pre zvanične premijere ovde u Kanu kreće sa prodajom filma, predstavljanjem na festivalima i distributerima.
----------------------------------------------
Mitrović promoviše „Pinkove” studije
U Kanu zajedno sa timom svojih saradnika boravi i medijski mogul Željko Mitrović, koji u specijalno zakupljenom prostoru, promoviše svoje filmske studije izgrađene u Beogradu. Reč je o najmodernijem kompleksu na 12 hektara površine, od devet filmskih studija (osam operativnih i jedan zvučni), koje Mitrović nudi na raspolaganje potencijalnim inostranim producentima za snimanje svojih filmova u Beogradu i Srbiji, konkurišući tako filmskim uslovima koji se nude u Rumuniji, Bugarskoj i Češkoj...
Dubravka Lakić
objavljeno: 21.05.2013.
