Izvor: B92, 09.Jun.2013, 21:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj MSU - šest dugih godina
Kada je najavljena rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, svi su bili srećni što će se ona, kako je obećano, završiti za godinu dana. Međutim, kako to kod nas biva, MSUB ne radi već šest godina i po tom „stažu“ se opasno približava Narodnom muzeju u Beogradu, koji je apsolutni rekorder. Da gorčina bude potpuna, institucija koja nije otvorena za javnost trenutno se suočava sa problemom u vezi s izborom direktora.
Naime, 10. maja istekao je rok od 30 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dana kada je Upravni odbor trebalo da izabere direktora Muzeja na osnovu konkursa. Na konkurs su se javila tri kandidata: Vladislav Šćepanović, Slobodan Kaštavarac i Branislava Anđelković Dimitrijević. Na sednici 23. aprila raspravljalo se o prva dva, UO je većinom glasova zaključio da ne ispunjavaju uslove, a potom je sednica prekinuta s tim da bude nastavljena 7. maja. Tog datuma predsednik UO Mihajlo Petković je mejlom obavestio članove UO o otkazivanju sednice. A potom je za tri dana istekao pomenuti zakonski rok za izbor novog direktora, što je otvorilo mogućnost da Ministarstvo kulture na to mesto postavi vršioca dužnosti po svom izboru dok se ne raspiše novi konkurs za izbor direktora, što će, kako je najavljeno na redovnoj konferenciji Ministarstva u sredu, biti i učinjeno. To dalje znači da se, makar i privremeno, na mestu v.d. može naći neko nedovoljno kompetentan da vodi tako važnu instituciju kulture i to u trenutku kada je potrebno njen rad pokrenuti iz višegodišnjeg zastoja.
Bio je to povod da Dejan Sretenović, član Upravnog odbora Muzeja savremene umetnosti, zatraži ostavku predsednika UO Petkovića zbog, kako je naveo u svom pismu, kršenja Statuta MSUB.
- Predsednik je prekršio Statut, samovoljno obesmislio instituciju konkursa i doveo ostale članove UO u vrlo neprijatnu neregularnu situaciju. Zatražio sam njegovu ostavku jer smatram da je izgubio svaki kredibilitet da obavlja tu funkciju - kaže Sretenović.
Podsetimo, novi UO MSUB imenovan je uoči novogodišnjih praznika u sklopu više razrešenja i imenovanja u ustanovama kulture, što su razrešeni saznavali iz medija. Tada je dužnosti razrešen i istaknuti umetnik Dušan Otašević, a za predsednika UO imenovan je pomenuti Petković, koga je za to mesto preporučilo samo to što je bio direktor prodajne galerije "Beograd" na Kosančićevom vencu.
- Sarađivali smo i davali svoje predloge imajući u vidu da je MSUB institucija od nacionalnog interesa, te da UO ipak treba da bude reprezentativan u smislu nastavka tradicije, koja podrazumeva da u njemu uvek bude neki akademik, umetnik, arhitekta... Ministarstvo je reklo da prihvata našu sugestiju, da bi 30. decembra prošle godine poslalo dopis u kome nas obaveštava da je imenovalo Upravni odbor na čije je čelo postavljen Mihajlo Petković. U tom UO jesu ljudi koji se razumeju u savremenu umetnost, međutim, od svih onih sugestija koje je Muzej predložio ništa nije usvojeno, osim što smo mi po našim pravilima delegirali jednog člana za UO iz redova kustosa - Dejana Sretenovića - kaže u razgovoru za Danas Slobodan Nakarada, izvršni direktor MSUB, koji smatra da je, prema onom kako se dosad odvijala procedura za izbor novog direktora, ona dovedena do apsurda i da će novi vršilac te dužnosti biti izabran po kratkom postupku i partijskoj liniji.
On ukazuje da je prva stvar koju je uradio novi UO bila promena Statuta u vezi sa uslovima za izbor direktora.
- Mi smo sugerisali, ističući da ne branimo ličnost nego samo hoćemo da zadržimo i zaštitimo integritet Muzeja, da treba da održimo nivo koji je dosadašnja direktorka postavila i da ne želimo ništa ispod toga. Međutim, predsednik UO Mihajlo Petković je decidno dao do znanja da sadašnja direktorka Branislava Anđelković Dimitrijević ne može nikako da bude prihvaćena kao nova, to jest, ponovno izabrana direktorka.
Slobodan Nakarada podseća da je potom raspisan konkurs na koji su se javila tri kandidata Vladislav Šćepanović, Slobodan Kaštavarc i Branislava Anđelković.
Međutim, najveći kamen spoticanja bilo je to što su članovi UO želeli da promene odredbe za izbor direktora, tako da i umetnik može da postane direktor MSUB, što je dosta problematično za ustanovu ovakvog tipa.
- Bili smo protiv toga smatrajući da direktor treba da bude istoričar umetnosti i neko ko poseduje veštine menadžerskog posla. Ali, nadglasani smo i to je ušlo u Statut. Odmah nakon toga je raspisan konkurs na koji su se javila tri kandidata i na sednici UO se raspravljalo najpre o tome da li kandidati uopšte ispunjavaju uslove. Prva dva kandidata nisu uopšte ispunjavala uslove budući da nemaju nikakvog muzeološkog iskustva - jedan je profesor, drugi je čovek koji ima staža, ali nema iskustvo rada u muzeju i mi smo to dali do znanja. U trenutku kada je trebalo da se diskutuje o Branislavi Anđelković kao trećem kandidatu, predsednik UO Mihajlo Petković je prekinuo sednicu, uz objašnjenje „da su svi već umorni - priča Nakarada.
Petković potom zakazuje naknadnu sednicu, a na pitanje članova UO zašto nije zakazao sednicu u zakonski predviđenom roku, odgovara da je bio bolestan. Međutim, to nije i javio, a po Statutu ostali članovi mogli bi da održe sednicu - bitno je da je prisutan najstariji član UO i da ima kvorum. Članovi UO su insistirali da se nastavi diskusija o izboru direktora, što je predsednik UO odbio da rekavši da će, ako UO izglasa da se priča o kandidatima za izbor direktora Muzeja, napustiti sednicu. Tako je i učinio. Sednica je ipak nastavljena. Najstariji član UO Kolja Milunović je predsedavao, išlo se ponovo na glasanje o kandidatima i nijedan, uključujući i Branislavu Anđelković, nisu dobili saglasnost. Dopis o tome da nijedan od ponuđenih kandidata nisu zadovoljili uslove poslat je Ministarstvu kulture i to je otvorilo mogućnost da Ministarstvo traži od UO da raspiše ponovni konkurs ili da oni imenuju vršioca dužnosti.
- Tako se došlo do apsurdnog dela gde može da se desi da Ministarstvo imenuje jednog od dva kandidata koji nisu ispunili uslove zato što su njihovi partijski drugari. UO, koji je zaključio da oba ta kandidata ne zadovoljavaju, moraće da radi sa direktorom koji će biti postavljen na godinu dana. Mi smo potpuno svesni da nijedan čovek ne treba da bude direktor neke ustanove celog života, ali treba izabrati najbolje kadrove koje možemo da imamo, a ne one koji smatraju da je Muzej partijski plen koji neko treba da dobije - ukazuje Nakarada uz napomenu da postoje i kuloarske priče da će, ako jedan od pomenutih kandidata bude i postavljen za vršioca dužnosti, on iz zahvalnosti postaviti Mihajla Petkovića za umetničkog direktora MSUB.
Podsećanja radi, slične priče o tome ko je sve viđen za direktora MSUB kružile su još od oktobra prošle godine, a licitiralo se imenima dvojice slikara - Maneta Šakića i Nikole Žigona, kao i jednog hotelijera Miomira Bate Hreljca, koga osim što je veliki ljubitelj umetnosti, kako je tada bilo navođeno, preporučuju i njegovi poslovni kontakti u svetu iste. Isticalo se tada u Ministarstvu kulture da će na čelo jedne od dve najvažnije muzejske institucije u zemlji doći nestranačka ličnost, dok su, sa druge strane, neka od pomenutih imena ukazivala na situaciju sličnu ovoj sada - da će to mesto pripasti nekom po partijskim zaslugama.
Bez sagovornika u Ministarstvu kulture
Slobodan Nakarada kaže da je Muzeju obećano, a to je i u Službenom glasniku objavljeno, da bi ove godine trebalo da dobije sredstva u iznosu od 266 miliona dinara za nastavak rekonstrukcije.
- I sad smo ušli u fazu da se opet igramo žmurke sa Ministarstvom i da se odugovlači sa tim ko je nadležan za raspisivanje tendera - mi ili Ministarstvo. Oni pitaju Ministarstvo finansija, Ministarstvo finansija ne odgovara već tri meseca. Tender se odlaže, a ako ne uđemo u tenderski proces u septembru i oktobru, ući ćemo i u zimu, što znači da se cela stvar pomera za narednih nekoliko godina i tako u beskraj. U situaciji smo da šesta generacija budućih kustosa, istoričara umetnosti, izlazi s fakulteta a da nije videla živu sliku. Sa nekim sredstvima koje smo dobili, oko 20 miliona dinara, uspeli smo da uradimo jedan značajni deo tehničkih popravki za grejanje u depou i da se polako pripremamo za faze kad bismo dobili još sredstava, međutim, od toga nema ništa. Bilo ko da dođe, treba da se suoči sa tom rekonstrukcijom i vraćanjem Muzeja u funkciju. To je užasno teško, budući da u ovom trenutku nemamo bilo koga u Ministarstvu kulture ko bi nam bio sagovornik na tu temu.
