Izvor: Blic, 05.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skidanje pozlate
Skidanje pozlate
Konac delo krasi, a 35. Fest (23. februar - 4. mart) izvanredan filmski diptih američke legende Klinta Istvuda (1930), 'Zastave naših očeva' i 'Pisma sa Ivo Džime'. U stogodišnjoj istoriji narativnog filma nije bilo pokušaja da se jedna istorijska bitka obradi u dva posebna filma, iz vizura zaraćenih strana.
Istvud je imao hrabrosti da krene u ovaj poduhvat i da ga uobliči kao autentično remek-delo koje se gleda bez daha (filmovi su neuobičajene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dužine, 132 i 142 min.) Odlučujuća bitka završnice Drugog svetskog rata odigrala se na Pacifiku, na pustom, sumpornom ostrvu Ivo Džima, gde se ukopana japanska armija (22.000 fanatičnih boraca od kojih je tek hiljadu preživelo) sudarila sa stotinak hiljada američkih (od kojih je 6.821 poginuo, a 20.000 ranjeno).
U času kad se vodi niz ratova, od američke intervencije u Iraku i Avganistanu, do beskonačnih afričkih ratova, Istvud na primeru ove mitske bitke, u kojoj se konačni pobednik naslućivao od samog početka, preispituje istorijsku istinu i mit koji se ispleo oko nje (fotografija pobadanja američke zastave na vrh ostrva). U drugom tematskom sloju 'Zastava' osvetljava se cinizam američkih političara i zloupotreba ljudskih žrtava, kao i ofucana mitologija ratnog heroizma, sagrađena na bezbrojnim smrtima neopevanih junaka.
U 'Pismima sa Ivo Džime' u žiži je tragičan pokušaj japanskih vlasti da odbrane 'japansku svetu zemlju' (udaljeno, neplodno ostrvo) po cenu svih ljudskih žrtava. Ton pripovedanja u ovom delu, za razliku od prethodnog u kojem ima i vedrijih, ironičnih tonova, elegičan je i melanholičan. Nije čudo što je nekoliko američkih kritičara upotrebilo istu oznaku o Istvudu kao Džonu Fordu novog doba.
O preostalim značajnim delima iz festivalske završnice pisaćemo kad dođu na redovan repertoar (Almodovar, Gondri, Kim-ki-duk, Moreti, Gibson). Ako bude prilike, jer smo ovih dana videli kako je šapatom nestala javna bioskopska mreža (14 nekada uglednih bioskopskih dvorana). Možda i iz ove bojazni, poseta Festu bejaše iznad očekivanja, što nas raduje. Ostaje moja nelagodnost što sam u ovih devet dana video samo polovinu (40) od ukupnog programa Festa. Odbrana nekritičkog pretrpavanja činjenicom da se u Kanu prikaže i 400 filmova je podvaldžijska jer Kanski festival nema ulaznice, tamo se podeli 40.000 propusnica novinarima i poslovnim ljudima. Beogradski Fest je za poštovaoce filma i niko nije srećan ako među desetak odabranih projekcija (to je već mali udar na lični budžet) bude pet-šest nevažnih i osrednjih dela. Fest nas je u prvih petnaestak godina navikavao na najbolje i zato je ostao u tako lepom sećanju. Tačno je da već desetak godina imamo odličan redovni repertoar. Tu su i beogradski Festival autorskog filma i izvanredne panorame koje se smenjuju u dvoranama Kulturnog centra Beograda i 'Reksa'. I Fest treba da bude probran i sređen.
Najavljene su ozbiljne promene u vođenju Festa. Ovo izdanje smo, hvala Gospodu, junački pregrmeli, a već sutra, znam, bolno će mi nedostajati.
Milan Vlajčić Najbolji filmovi
1. Diptih Klinta Istvuda
2. 'Vrati se' Pedra Almodovara
3. 'Vavilon' Alehandra Gonzalesa Injaritua
4. 'Život drugih' F.H. fon Donersmarka
5.'Mala Mis Sanšajn' para DŽ. Dejton i V.Faris
6. 'Flandrija' Bruna Dimona Najveća razočaranja (samo od uglednih)
1. 'Šef nad šefovima' Larsa fon Trira
2.'Gojine utvare' Miloša Formana
3.'Provalnik' Entonija Mingele Nagrade 35. Festa
Kako je novinarima saopšteno juče, poslednjeg dana 35. Festa, preko 80 filmova, koliko ih je bilo na programu, videlo je 97.000 gledalaca sa kupljenim ulaznicama. Kada se dodaju oni koji su filmove gledali na akademijama, novinarskim projekcijama itd. filmove je videlo, po proceni direktora Direkcije Festa Miloša Paramentića, između 125.000 i 130.000 ljudi. Fest je koštao 32 miliona dinara.
Film 'Da bi dospeo u raj, prvo umri', Džamšeda Usmonova pobednik je Festovog takmičarskog programa 'Evropa van Evrope'. Takmičarski karakter jednog programskog dela je ovogodišnja novina, a u obrazloženju žirija (Dubravka Lakić, Pavel Pavlikovski i Majnof Curhorst) se ističe 'originalnost u izgradnji likova, zavodljiv nastup i priča koja gledaoca vodi na nepredvidivo, ali sasvim ubedljivo putovanje'. Nagrada se sastoji od statue, rad Kalinesa Ilijeskua, koji obezbeđuje 'Politika'.
Žiri filmskih kritičara Yu-Fiprescija (Milan Vlajičić, Zoran Đorđević, Vladimir Džudović) nagradu je dodelio nemačkom filmu 'Životi drugih', Florjana Henkela fon Donersmarka, s obrazloženjem da je reč o ostvarenju koje 'na potresan način osvetljava kako u totalitarnim vremenima, koja nažalost još nisu za nama, nadzor nad ljudskim životima dobija superorvelovske učinke.'
Nagrada 'Nebojša Đukelić', o kojoj odlučuje žiri udruženja filmskih novinara i kritičara (Ivana Matijević, Lazar Simović i Petar Jončić) pripala je kompletnom programu 'Nemačko putovanje' jer je ponudio 'originalan i širok izbor tema, dobre scenarije i režije, uz odličnu produkciju, što ovu kinematografiju vraća u sam evropski vrh'.
Sponzor ovogodišnjeg Festa 'Uniqa osiguranje' upriličio je nagradnu igru za posetioce. Oni su najviše glasova dalu filmu 'Vavilon', slede 'Gojine utvare', na trećem mestu je 'Kraljica' a na četvrtom film 'Klopka'.
T.Nježić
