Izvor: Blic, 06.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šid tesan za dva velikana
Šid tesan za dva velikana
'Bogat godinama, a siromah zdravljem, u dobroj nameri i želji da svojim skromnim prilogom doprinesem koliko-toliko kulturi svog rodnog mesta, rešio sam da jedan deo rezultata mog slikarskog rada - 300 slika, predam mojoj opštini u nadi da ove slike_arhiva za Šid, njegovu kulturu, bilo sada bilo za pokolenja, imaju neku vrednost...
Verujem da će ovaj moj skromni doprinos pomoći mlađima, a možda i onim budućim da imaju nešto više od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onoga što je meni lično mnogo nedostajalo, a to je kultura', reči su Ilije Bašičevića Bosilja, jednog od najvećih jugoslovenskih samoukih slikara, zabeležene 3. novembra 1970. godine u Šidu. Bosiljeve slike_arhiva u svetu postaju sve cenjenije, a u zemlji se spor oko Muzeja 'Ilijanum' nastavlja, iako je, januara 2006, sud doneo odluku u korist tužioca dr Vojina Bašičevića, kojom bi se veći deo, mada iz nerazumljivih razloga ne i sva dela koja je veliki umetnik zaveštao opštini, vratila porodici. Poklanjajući svoje slike_arhiva kao i slike_arhiva drugih autora, što domaćih što stranih, Ilija je pred opštinu koja prima poklon postavio određene zahteve: da daroprimac donese akt o osnivanju muzeja naivne umetnosti u Šidu pod nazivom 'Ilijanum', sa svim atributima, statutarnim i samoupravnim; da čuva radove iz poklonjenog fundusa; da stalno izlaže fundus; da povremeno izlaže muzejski materijal u srodnim institucijama izvan Šida; kao i da stručno obrađuje fundus. Na samom kraju darovnog ugovora iz 1971. godine, Ilija jasno napominje da ukoliko muzej 'prestane da postoji iz bilo kojih razloga, ili izmeni svoju fizionomiju van okvira određenih ovim ugovorom, ugovor se isto tako automatski raskida i poklon se vraća'.
'Kako je Ilija svoje sinove Dimitrija i Vojina u ugovoru imenovao i obavezao za svoje naslednike u brizi oko predmeta ovog ugovora, sinovi su se tokom 30 godina postojanja ‘Ilijanuma’ mnogo puta žalili organima uprave Muzeja, kao i opštini Šid, jer se ispostavilo da ona nije ispunila osnovne obaveze iz tog ugovora. U Muzeju ne postoje adekvatne prostorije za čuvanje slika, nema kustosa - istoričara umetnosti, skoro nikakve izlagačke aktivnosti... Slike su držane u vlažnim prostorijama, te su neke napale gljivice, a nekih i nema', svedoči za 'Blic' Ivana Bašičević, unuka Ilije Bosilja, koja se bavi zaostavštinom svog dede.
- Uvidevši da nije ostalo drugih metoda da se izmeni stanje u 'Ilijanumu', dr Bašičević je podneo tužbu i započeo sudski proces koji traje već deset godina. Opština je očito proces odugovlačila i izbegla donošenje odluke, a istovremeno stanje u muzeju se nije menjalo - tvrdi Bašičevićeva. U januaru 2006. godine, sud je doneo odluku da se veći deo, mada ne i sva dela, vrate porodici. Dr Vojin je već pripremio prostor sa regulisanom vlagom, temperaturom, kao i profesionalno izgrađenim depoom u Novom Sadu, u kojem bi se slike_arhiva sačuvale. Međutim, opština se žalila na odluku suda...
Direktorka Galerije 'Sava Šumanović' u Šidu, sasvim drugačije ocenjuje stanje Bosiljevih slika.
'Žao mi je što dr Vojin Bašićević sada, kada su se ispunili svi uslovi iz ugovora, traži slike_arhiva nazad. Do sada je šidska opština dva puta ulagala sredstva da se izložbeni prostor za 'Ilijanum' adaptira, slike_arhiva su dakle u dobrim uslovima. Izložbe se organizuju prema mogućnostima, isto kao i u Galeriji 'Sava Šumanović'. Obe ustanove su praktično pod istim krovom, pa sve poslove zajednički delimo. Šid je malo mesto, i izdvaja onoliko koliko može za kulturu. Ne treba nositi slike_arhiva iz Šida. I Galerija 'Sava Šumanović' je otvorena 1952. godine, a u sudski registar uvedena posle 20 godina. Savina želja je bila da u Šidu bude otvorena njegova galerija. Tu želju je ispoštovala njegova majka, radili što smo najbolje znali, sa puno poštovanja i ponosni smo što u Šidu imamo dve ovakve ustanove. Doći će bolja vremena, treba biti strpljiv - poručuje Ljubica Jukić. Ljubica Jelisavac
