Izvor: Politika, 23.Avg.2014, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šekspirov mač i Držićeva reciklaža
„Opasne veze” prva baletska premijera u istoriji Igara. – Nova postavka „Dunda Maroja”. – Posle svega – Šerbedžija
Specijalno za „Politiku”
Dubrovnik – Iz Versajskog dvorca stara priča o ljubavnim spletkama, aristokratskom licemerju i ženskom lukavstvu preselila se na Boškovićevu poljanu. Režiju i koreografiju baleta „Opasne veze” uradili su Valentina Turku i Leo Mujić. Među solistima su Jelena Lečić i Anton Bogov. Ostvarenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predstavlja kombinaciju klasičnog i modernog baleta, a muzička podloga su dela baroknih i savremenih majstora – Baha, Hendla, Vivaldija, Rihtera. Tako se na samom kraju festivala, 20. avgusta, dogodila ta dugoočekivana baletska premijera – prva u istoriji ove smotre.
Baletska umetnost je značajan segment programa Igara, na kojima su učestvovale i svetske kompanija, poput „Baleta dvadesetog veka” Morisa Bežara. Slavni umetnik gostovao je svojevremeno u Dubrovniku s baletom „Romeo i Julija”, i to nasred Straduna, neposredno ispod Zvonika i Orlandovog stuba. Valentina Turku, dete dubrovačke ljubavi poznatih baletskih umetnika (Maja Srbljenović i Marin Turku), predstavljena je kao učenica Morisa Bežara.
„Opasne veze” na Boškovićevoj poljani prikazane su u izvođenju solista i ansambla Slovenskog narodnog gledališča iz Maribora. Balet je rađen po „kontroverznom i subverzivnom” romanu Pjera Šoderloa iz 1782, po kojem je reditelj Stiven Frirs 1988. snimio svoj poznati film s Glen Klouz, Džonom Malkovičem i Mišel Fajfer.
Na početku ovog festivalskog leta, kao večeri u letnjikovcu, ostaće zabeležena izvođenja Šekspirove drame „Romeo i Julija”, u režiji Jagoša Markovića. Renesansni dvorac Skočibuha postao je poprište drame zavađenih, priče o ljubavi i mržnji. Svađa se, kao u dvoboju između Merkucija i Tibalda, rešava mačem.
Iako su vremena ozbiljna, kako bi rekao Držić, i sam s prepunom čašom žuči, bolje je „pamet staviti na komediju”. „Dundo Maroje” Marina Držića, u režiji Krešimira Dolenčića, prikazan je 9. avgusta na Držićevoj poljani kao druga dramska premijera. Dum Marin živi na dubrovačkom festivalu od prvog dana, kad je predstavu 1950. režirao Bojan Stupica, a posle njega i drugi znameniti reditelji – Kosta Spaić i Joško Juvančić. Nova postavka Držićevog „Dunda” odigrava se u neimenovanom, diskotekama okićenom gradu sponzoruša i njihovih frajera, ali i starca koji skuplja plastične boce za reciklažu što, iako su tu usidreni kruzeri, nema lokalni značaj – to su scene uobičajene posvuda.
U drugom delu festivala, na mahove, pažnju je mogao da privuče muzički program u atrijumu Kneževog dvora, s delima Antonija Vivaldija, Georga Fridriha Hendla, Mocarta i Čajkovskog, Dubrovčanina Luke Sorkočevića, kao i hrvatskih autora koji su komponovali muziku na stihove Vesne Parun i Luke Sorkočevića. Posle pedeset godina na skalinama, Ibrica Jusić je održao slavljenički koncert pred crkvom Svetog Vlaha.
Očevi i sinovi, Ivo i Vinko Brešan, Arsen i Matija Dedić, nastupili su u okviru pratećeg programa pod nazivom „Pisci na Igrama”.
Posle zvaničnog zatvaranja, na samom kraju avgusta, očekuje se Šekspirov „Kralj Lir” u režiji Lenke Udovički, s Radetom Šerbedžijom, ostvarenje Teatra „Ulises” s Briona.
Naposletku, sve se svodi na uobičajeno pitanje – po čemu će se pamtiti ovaj jubilarni festival? Ocene mogu biti lepe ili grube. Posle mesec i po dana trajanja, na kraju dubrovačkog, parafrazirajući ovogodišnji slogan predstojećeg beogradskog pozorišnog festivala Bitef, moglo bi se reći: Sada je to prošlost. „Adio”, kažu i gosti, oponašajući dubrovački govor.
Muharem Durić
objavljeno: 24.08.2014.
