Izvor: Danas, 22.Apr.2015, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo za četiri meseca i 20 miliona dinara
Beograd - Muzej nauke i tehnike dobio je novu fasadu, galeriju za tematske izložbe i sanirane službene prostorije za četiri meseca rada i 20 milion dinara finansijske podrške Ministarstva kulture i informisanja. Time je završena prva i druga faza rekonstrukcije ove institucije a započeta i treća kojom će se crpnim bunarom i termalnom vodom obezbediti njegovo grejanje i hlađenje prema principu obnovljive energije, saopšteno je predstavnicima medija tokom jučerašnjeg obilaska ovog impozantnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zdanja predvođenim direktorkom Sonjom Zimonjić i ministrom kulture i informisanja Ivanom Tasovacem.
"Sećam se kada smo u decembru bili ovde i najavili da ćemo u prvom kvartalu 2015. završiti drugu fazu rekonstrukcije i kada su mnogi bili sumnjičavi. Napravili smo i značajan pomak u onome što smo najavili, pošto nije u pitanju samo rekonstrukcija dva centralna muzeja - Narodnog i Muzeja savremene umetnosti, već i rekonstrukcija kompletnog muzejskog života, podvukao je Tasovac. "Jedva čekam da dođem ovde potpuno sam i uživam u ovoj postavci”, kazao je on na kraju.
Zaista, počev od zadnjeg ulaza, odakle se krenulo u obilazak, većina je bila zadivljena glanc novom fasadom zgrade nekadašnje prve termocentrale u Srbiji čiji je impozantno veliki prostor oko 8.000 metara kvadratnih pripao Muzeju nauke i tehnike. Istina, i ono njegovo staro, turobno, sivo betonsko lice je imalo svog šmeka, ali je fasada otpadala i mogla je, da nisu preduzete mere, da ugrozi bezbednost ljudi i njihove imovine. Zato su u kraju Muzej nazivali i "kućom jeze”, spomenula je direktorka, izrazivši zadovoljstvo što će konačno i stanari okolnih zgrada odahnuti od buke i prašine koje su trpeli zbog građevinskih radova.
Bitan novitet Muzeja je i nova Galerija "A.D” namenjena tematskim izložbama. Prema rečima direktorke Muzeja Sonje Zimonjić, ona je dobila naziv u spomen na našeg uglednog akademika Aleksandra Despića i inicijatora da se oformi Muzej nauke i tehnike. Prvi eksponat u ovom prostoru na koji je, prirodno, "nasrnuo” ministar kulture je bio stari raštimovani klavir. Ali, ti imaju najbolji zvuk kad se srede, pojasnio je. Njemu su pažnju privukle i orgulje, kao i gramofon His Master Voice 2 iz 1930. godine, koji je uprkos pucketanju zvuka s vinila, zvučao "super” kako se izrazio ministar. I prva kabina za automatsku izradu fotografije zbog koje su se, kad se pojavila na Terazijama 1928. godine, mnogi fotografi uplašili da ne izgube posao i zato pisali peticije da se ona ukloni. Zatim, "parna mašinica”, jer je verovatno najmanja u Srbiji. Muzej ima sedam ovih simbola začetka industrijalizacije, ali teško da, osim kolekcionara, neko poseduje tako mali primerak parne mašine, napomenula je direktorka Sonja Zimonjić.
Šetnja stalnom postavkom se zaustavila i do sekcije posvećene brodskom i rečnom saobraćaju gde je izložena stara i fascinantna oprema ronioca nalik kosmonautu. Prethodno, viđen je i prijatno uređen prostor službenih prostorija oblikovanih u "open space” maniru, mogao se baciti pogled i na naučni centar, prostor i radionice namenjene najmlađima koji ovde mogu da proslave i rođendan i još mnogo toga praćenog s dva ključna komentara - "super” i "mnogo lepo”. Da su objektivni možda govori i broj poseta ovom Muzeju na godišnjem nivou - više od 10.000 ne računajući organizovane ture. Bitno je i da će restauracija i revitalizacija fasade Muzeja nauke i tehnike u Beogradu omogućiti odgovarajuće mikroklimatske uslove u čitavom njegovom prostoru, estetski kvalitetniji doživljaj institucije, što će privući i novu publiku u Muzej i doprinosi očuvanju naučno-kulturne tradicije najstarijeg gradskog jezgra - Dorćola.
