Izvor: Politika, 20.Maj.2012, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo ga još pingvini nisu svirali
Muzika kompozitora Ivana Jevtića, stara i nova, širi se na obe strane Atlantika
Svoja muzička dela, barem ona najbolja ili najdraža, kompozitori često zovu i svojom decom. Važi to i za Ivana Jevtića, pa shodno tome moglo bi se reći da ih ima na raznim svetskim meridijanima. A čujemo... stižu i nova. Prateći tragove svoje muzike, Jevtića je prošlog meseca put odveo i do one nama dalje obale Atlantika. Ovaj april u Bostonu njemu je doneo jedno lepo predstavljanje dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << davno napisana kvinteta – „Tri slovenska madrigala” i „Viktorija”. Izveo ih je Brass quintet čuvenog Bostonskog simfonijskog orkestra, sastavljen od njegovih prvih solista.
Tu muziku čulo je hiljadu ljudi u Staroj južnoj crkvi, na Bojlston stritu, koja kompozitora, kaže, podseća na čuvenu njujoršku Petu aveniju. Isti program ponovili su oni dve nedelje posle na festivalu kamerne muzike u Rokportu, jednom divnom ribarskom mestu (u državi Nju Inglend), kako nam ga je opisao Ivan Jevtić, koji o samom događaja kaže:
– Orkestar iz Bostona svirao je u izvanrednoj sali. Iza muzičara je bilo staklo, iza stakla – more. Sjajan prizor! Žao mi je jedino što nije bilo i većih talasa i malo bure, idealnog dekora za tu moju muziku koja već nosi buru u sebi. Bilo je tu i dosta publike i dosta aplauza. Sve je to jako važno za moju muziku i karijeru. Vidim u tome i nove mogućnosti za otvaranje i drugih muzičkim vrata u ovom lepom kraju Amerike. Održao sam i jedan mali govor – o svom dosadašnjem učešću u muzičkom životu te zemlje.
Na „programu” ovog usmenog dela koncerta našli su se i Čikago, i Njujork, i Enkoridž... Iz ovog poslednjeg grada, na Aljasci, na kraju svetu, Jevtiću su, recimo, mejl slali muzičari da se konsultuju oko nekih „sitnica” pred izvođenje njegove kompozicije za tri trombona. Ta priča za festivalsku publiku bila je mala anegdotska ilustracija da se vidi dokle se sve prostire muzika „pripovedačeva”, toliko daleko na sever da je kompozitor prokomentarisao: „Samo me još pingvini nisu svirali.”
U našem razgovoru „putujemo” dalje kroz Jevtićeve dve Amerike, ali u one toplije krajeve. Pre svega mislimo na Brazil, tu veliku zemlju koju je kompozitor muzikom davno „osvojio”; stigla je svuda dokle tamo doseže klasična muzika. On voli da kaže: „Čim se pojavim tamo odmah se desi nekakav koncert. Prosto, Brazilci nisu toliko administrativni kao Evropljani, gde se koncerti zakazuju i po tri, četiri godine unapred. Kada se njima neko delo dopadne, onda časkom pada dogovor i sve se brzo realizuje.” Sada je, međutim, aktuelna jedna krupnija stvar i neko, čak i tamo, nepoznato lice srpskog kompozitora.
Šta se to sprema u Brazilu?
– Nadam se da ćemo i tamo doći sa mojom operom „Mandragola” – odgovara. – Jako sam ponosan na to kako je primljena na gostovanju Madlenijanuma u Sankt Peterburgu ova prva srpska opera ikad izvedena na ruskim pozornicama. Sa njom smo se zimus predstavili i u Mariboru, u evropskoj prestonici kulture. Bio je prisutan i ugledni brazilski dirigent Roberto Duarte, kome se opera dopala i sada radi na tome da je vidi i publika u čuvenom Teatru Munisipal u Rio de Žaneiru. To se čeka!
A u Francuskoj, gde je druga kuća ovog umetnika akademika, čekaju se ove godine njegove tri, sasvim izvesne, premijere. U septembru će, u gradu Kaselu, čuveni kvartet „Ludvig” prvi izvesti Jevtićev Četvrti gudačkog kvartet, a potom će ge svirati u još četiri grada, dok je za narednu godinu zakazano još sedam izvođenja po Francuskoj. U novembru će delo predstaviti na niškom Nimusu, a možda i u Beogradu. Kvartet „Ludvig” inače slavi četvrt veka postojanja i sve te godine svoj sastav nisu menjali. To je dobar znak da funkcionišu kao jedno telo. – Jevtićevu novu kompoziciju za orgulje „Bože obraduj svoju decu” u oktobru će prvi izvesti Erve Dezarbr, za koga je već pisao takvu muziku, dok će na svojoj predstojećoj francuskoj turneji banjalučki hor „Jedinstvo” prvi otpevati njegovu pesmu „Gospode pomiluj”. Ali i „Hvalite Gospoda”, koju su kod kuće već pevali. Ova turneja, ukupno 12 koncerta duhovne muzike, završiće se u pariskoj katedrali Notr Dam.
U prestonici Francuske, u poznatoj sali Gavo, prošlog septembra održan je koncert „Ivan Jevtić i prijatelji”. Izuzetan događaj kojim prvo lice ove priče kao da je slalo poruke kako je došlo vreme za konačni povratak kući. To osećanje, priznaje, sve više mu je blisko. Ali, ta prokleta divna muzika uvek ga (ne)prijatno iznenadi, i odgodi ovaj veliki put – u jednom pravcu.
M. Šehović
objavljeno: 21.05.2012.
