Izvor: B92, 21.Avg.2013, 10:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SFF: Gledam u čoveka, gledaj u čoveka

Daleko od velikih projekcija filmskih hitova na otvorenom, nešto bliže igranim filmovima sa jakim autorskim pečatom, ali ipak na sasvim svojoj teritoriji, u Sarajevu se ovih dana nadmeće dvadesetak izvrsnih dokumentaraca.

Devetnaesti po redu Sarajevo Film Festival traje do 24. avgusta, a o svim događajima i filmovima u okviru SFF-a možete pročitati više u našoj posebnoj temi posvećenoj festivalu.

Takmičarski program namenjen dokumentarnom filmu u okviru ovogodišnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Sarajevo Film Festivala pokazuje jaku volju autora i autorki da istraju u svom poslu i na nenametljiv način ispričaju priče koje su deo naše svakodnevice. Nekada su one sasvim obične, na dohvat naše ruke, često su skrivene iza raznih društvenih zavesa, a za neke od njih doznajemo tek nakon gledanja dokumentarnih ostvarenja.

“Fascinantno je da, kada su dokumentarci u pitanju, ova vrsta filmskog stvaralaštva u nama izaziva snažnu empatiju i omogućava nam da svet vidimo kroz specijalno povećalo”, tvrdi Rada Šešić, selektorka Dokumentarnog takmičarskog programa.

Prema njenim rečima, posebno raduje to što se sve veći broj autora odlučuje za formu kratkometražnog dokumentarnog filma, a ono što ovogodišnju selekciju čini posebnom jeste veliki broj uspešnih filmova koji su nastali isključivo zahvaljujući arhivskoj građi.

Za razliku od izbora igranih filmova koji su se našli u takmičarskom program, kada je reč o dokumentarnom filmu primetno je prisustvo ostvarenja sa ovog zajedničkog terena sada nazivanog Zapadni Balkan.

Unplugged OFFICIAL TRAILER from Mladen Kovacevic on Vimeo.

Iz Srbije dolazi film Marte Popivode “Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo”, dokumentarac o masovnim priredbama, performansima i protestima koji su na svojevsrtan način obeležili i uspon i pad SFRJ, vežući ljude čvrstim vezama za ideološke obrasce.

Reditelj i scenarista Mladen Kovačević predstavio se filmom “Unplugged” kojim nas upoznaje sa Josipom, pronalazačem amaterom, koji uči kako da svira muziku listovima. Istovremeno publika upoznaje i poslednje svirače na listovima, Veru i Peru, koji godinama stvaraju najneobičnije melodije, i to samo uz pomoć listova.

Posebnu pažnju privukao je dokumentarac “Ja kad sam bila klinac, bila sam klinka” Ivane Todorović, koji je prikazan 20. avgusta u najvećoj sali multipleksa “Cinema City”, ispunjenoj do poslednjeg mesta. Priča o beogradskom transvestitu Goci koja odlučuje da na svoj 39. rođendan otvoreno progovori o svojoj seksualnosti, naišla je na stojeće ovacije, ali i aplauze mladih stvaralaca koji su sa rediteljkom i glavnom junakinjom razgovarali u festivalskom ćošetu “Docu Corner”.

Ja kada sam bila klinac, bila sam klinka / When I was a boy, I was a girl from Ivana Todorović on Vimeo.

“I dalje imam tremu kada treba da gledam film sa publikom, jer nikad ne znaš kako će ko da reaguje, da li će naša priča da mu se svidi ili ne”, priča za B92 junakinja filma Gordana Mitrović. “S obzirom na to da su sve reakcije do sada bile pozitivne, to mi jeste pojačalo samopouzdanje. Mada, volela bih da mi neko uputi i neku kritiku, ne bi me to ubilo.”

Od snimanja filma proteklo je dosta vremena, a Gordana je postala jača i samosvesnija, i dalje hrabro prkosi osudama sredine.

“Ja ne tražim ništa od drugih ljudi, znam da smo svi do guše u problemima. Samo hoću da se svi mi međusobno gledamo kao ljudi. Ja tebe gledam kao čoveka, gledaj i ti mene kao čoveka”, navodi ona.

“Kada smo snimali film, meni je bilo neverovatno da ona na ulicu ne izlazi kao žensko samo zbog straha da joj se nešto ne desi. I kada smo snimale scene na otvorenom, gledala je levo-desno, stalno je bila na oprezu. Meni je to bilo nezamislivo, jer ja nikada nisam ulicom šetala sa strahom”, objašnjava rediteljka Todorović.

“Mislim da se za nju ovim filmom mnogo toga promenilo, pre svega na unutrašnjem planu jer je postala znatno jača osoba, sa više samopouzdanja. Meni je zbog toga naročito drago, jer je to dodatan positivan znak da zaista ima smisla baviti se ovakvim temama, ljudima sa margine, problemima koji nisu oko nas već uz nas. A ako uzmete u obzir i pozitivne reakcije publike i filmske kritike, onda je to najbolji pokazatelj da smo snimili dobar dokumentarac”, smatra Todorović.

I ostali filmovi iz regiona, svaki na svoj način, bave se ljudima sa margine čiju težinu situacije često ne shvatamo. Simpatije publike pobrao je hrvatski film “Gangster te voli” Nebojše Slijepčevića, koji govori o provodadžiji sa nadimkom Gangster, koji pokušava da komično-tragičnim sastancima pronađe partnera samohranoj majci Bugarki.

Crnogorski reditelj Danilo Marunović zašao je u ustanovu za osobe sa mentalnim poremećajem, i tokom godinu dana u hiperrealističnom maniru beležio njihove najintimnije trenutke. Film “Lud za tobom” zasnovan je na ljubavnoj priči Ismeta i Vladane, kroz koju se provlače priče iz Zavoda za mentalno zdravlje “Komanski most”.

Možda trenutno najaktuelnija jeste bosanska priča “Rob” Pjera Žalice, koja govori o Almiru Ćehajiću Batku, čoveku čiji se život menja kada mora što pre nabaviti novac za operaciju svoje ćerke na jednoj od renomiranih klinika. Batko ipak uspeva da sakupi potreban iznos, ali operacija nije rešila probleme devojčice. Nakon njene smrti, Batko ubrzo dobija pozive za povraćaj novca. Doveden u ćorsokak, obraća se za pomoć kamatašima, čime počinje njegov novi pakao.

Van konkurencije prikazan je i dokumentarac “Okupacija, 27. slika” Pava Marinkovića, koji prikazuje priču o filmskoj legendi Lordanu Zafranoviću. Rediteljski briljantan film o slavnom jugoslovenskom reditelju, govori o svim njegovim uspesima, greškama, pogrešnim i pravim izborima. Kako onim filmskim, tako i privatnim.

Nastavak na B92...

Radio Slobodna Evropa: Glover: Sarajevo Film Festival kao iscjeljenje