Izvor: B92, 26.Jan.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roterdam: U početku beše...
Pored promene logoa festivala i temeljne rekonstrukcije strukture festivalskog programa najuočljivija razlika između 38. izdanja Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu i nekoliko prethodnih je da ove godine festival prikazuje samo 700 filmova. Ako neko misli da je to puno, rekord drži 2004. godina kada je na ovom festivalu prikazano 1300 filmova.
S obzirom na ove drastične rezove, može se reći da je Rutger Volfenson, direktor festivala izborom filma Gladni Duhovi", Majkla >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Imperiolija rešio da ukaže pravac u kom bi festival trebalo da se kreće.
Svetska premijera američkog filma nezavisne produkcije iz takmičarskog programa na festivalu koji nije imun na političke gestove, poput potprograma "Homefront" o ratu u Iraku od pre nekoliko godina, u trenutku promene vodeće ličnosti u Beloj kući, veoma je simbolički čin.
"Gladni Duhovi" je film o životu u savremenom Njujorku, bolje rečeno o traumiranim ljudima koji tamo žive.
U azijskoj mitologiji gladni duh je natprirodno biće ogromnog stomaka i tankog vrata, u budizmu, ovo stvorenje je metafora za ljude velike prohteva i žudnji ali slabije volje i ličnih mogućnosti da ih ostvare.
Film prati tri glavna lika i nekoliko sporednih da bi na kraju prepleo tri narativne linije u sceni koja treba da prenese poentu filma.
Nažalost kao i veći deo američke nezavisne produkcije, Imperiolijev film boluje od previše priče i usporene naracije.
Izvanredna gluma i snimanje na lokacijama po Njujorku tokom kratkih letnjih noći pod vremenskim pritiskom (čitaj finansijskim) ipak doprinose upečatljivosti i iskrenosti ovog debitanskog filma skromnog režiserskog i vizuelnog stila.
Imperioli poznaje Njujork, njegova karijera glumca epizodiste vezana je za filmove koji se dešavaju u ovom gradu a koje su režirali Skorceze (Dobri Momci), Spajk Li (Clockers) i Braća Hjuz (Mrtvi Predsednici), to je svakako pomoglo i u radu sa glumcima koji su najkvalitetniji deo filma.
Nažalost celokupan utisak je onaj koji se stiče svake godine kada festival otvara film iz takmičarskog programa, a to je da ovi filmovi predstavljaju najslabiji deo festivala.
Želja da se ovim filmom da prioritet američkoj nezavisnoj produkciji i skrene pažnja na velika očekivanja od osvežene političke i kulturne scene u ovoj zemlji, nije u potpunosti uspela što ne znači da ostale promene neće pokazati svoj smisao vrednost tokom sledećih festivalskih dana.
Potpuno drugačiji utisak ostavio film "Breathless", takođe iz takmičarskog programa za nagradu VPRO Tigar. "Do Poslednjeg Daha" Jang Ik Džuna, direktno inspirisan istoimenim filmom Žan-Lik Godara je jednostava priča o sitnom uterivaču dugova i pripadniku rent-a-pajser brigade i njegovom odnosu sa srednjoškolkom.
Dok je tema filma nešto što je na ovom festivalu a i šire u potpunosti prežvakano- nasilje u porodici, Jang poseduje raskošni talenat vladanja filmskim prostorim, montažom i vizuelnom naracijom, ako se doda da igra i glavnu ulogi i da ja sam napisao scenario, pomislili biste da je viđen za jednog od tri Tigra.
Nažalost festivalski žiriji imaju svoja nepisana pravila i verovatno je da će Jang ostati uskraćena za prvu plaketu sa novim logoom. Ako ipak osvoji Tigra to će biti znak da se na festivalu nešto zaista promenilo.
