Izvor: S media, 16.Jul.2009, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roman Hosea Karlosa Somoze "Cikcak"
Španski pisac Hose-Karlos Somoza (50), autor više bestselera u SAD, višestruko nagradjen u Španiji, a dobitnik je i nekih internacionalnih priznanja, nije nepoznato ime srpskim čitaocima, ali tek sada, posle duže pauze, "Evro-Djunti" je objavio jedan njegov novi roman "Cikcak".
Somoza se rodio na Kubi, ali sa godinu dana stiže u Španiju gde i danas živi. Diplomirao je medicinu i specijalizirao psihijatriju, da bi se opredelio za pisanje kriminalističkih romana čiju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << radnju smešta ili u istorijski okvir ili im daje formu naučne fantastike.
Njegov prethodni izdavač u Srbiji "Narodna knjiga" objavila je Somozin roman "Pećina tajni", čija se radnja odvija u antičkoj Grčkoj, dok je "Evro Djunti" odabrao roman koji pripada naučnoj fantastici sa elementima horora i trilera.
"Cikcak" je svom autoru doneo, pre dve godine, ulazak u najuži izbor za nagradu "Dzon V. Kembel" koju dodeljuje Univerzitet u Kanzasu (SAD) za najbolje delo naučne fantastike. Prethodni dobitnici su, izmedju ostalih, bili Artur Klark i Filip Dik, klasici ovoga žanra dok je Somoza bio prvi španski pisac koji je stigao do finala.
Autor u ovom romanu, koji ima sve odlike napetog avanturističkog trilera, pokreće brojna filozofska pitanja o prirodi čovekovog saznanja, moralnoj opravdanosti naučnih dostignuća i istraživanja i pogubnim posledicama do kojih ona dovode.
Pisac vodi čitaoce u svet moderne nauke, prevashodno fizike, i do ekipe istraživača koji žele da u praksi odgonetnu stvarnu moć "teorije struna", da bi otrgnuli vreme iz prošlosti i posmatrali šta se nekad zbivalo na svojim ekranima. Ovi strogo kontrolisani eksperimenti odvijaju se na udaljenom ostrvu .
Uprkos svim merama predostrožnosti, nešto utiče da nekoliko naučnika gine i eksperiment se prekida, a ekipa okupljena iz celog sveta se razilazi. Glavna junakinja, naučnica iz Španije Eliza Robledo, saznaje da su njene bivše kolege brutalno masakrirane i da je za to krivo nešto jezivo, neuhvatljivo u vremenu i prostoru...
Najbolji znalci kriminalističkog žanra su se veoma pohvalno izrazili o Somozinoj veštini da stalno ubrzava tempo priče do neočekivanog i zastrašdujućeg finala, kao da koristi tehniku filma koristeći kratke rezove koji stvaraju mozaičku sliku zbivanja.
Većina prikaza se neumitno vraća na mnogo poznatijeg (pa i kod nas) Majkla Krajtona, po čijim su romanima kao što su "Tajmlajn" ili "Park iz doba Jure", snimljeni popularni filmovi, ali daju prednost Somozi. Jedan od kritičara je roman predstavio kao uspeli spoj avanturističkih romana Aleksandra Dime i SF Krajtona.
Iz komentara čitalaca se može steći utisak da knjiga neodoljivo vezuje pažnju, ali izaziva zebnju i jezu, jer pokazuje koliko nauka može da bude opasna.
Jedan od čitalaca je "Cikcak" nazvao "krimićem za 21. vek u kome će podjednako uživati naučnici, ali i radoznali čitaoci koji će usput naučiti mnogo zanimljivih činjenica o dostignućima moderne nauke".
