Izvor: Blic, 08.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rok je i dalje nedodirljiv
Rok je i dalje nedodirljiv
Scena u kojoj nagi čovek trči ulicama Beograda, dok ga ne primire organi javnog mira i reda, jedna je od najzapaženijih u spotu 'Are You Ready' grupe 'Speed Limit'. Da li je zbog toga 'split' izdanje ove interesantne haus grupe koje deli sa ambijentalno orjentisanim sastavom 'Jazzva', jedno od najprodavanijih albuma etikete B92 ili nečeg drugog, pitamo glavne krivce, autorski tandem 'Speed Limita' Borisa Krstajića i Dejana Hasečića. Vrsna džez-pevačica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Hana Vučićević lako se uklopila u celu kombinaciju, iako je stalno angažovana u trupi Vasila Hadžimanova. Grupa je tokom leta nastupala na brodu 'Batofar' u Parizu, jednom od najpopularnijih svetskih tehno-klubova, što i nije preterano čudno, jer je njihov singl 'To You' nedavno objavljen na jednom francuskom izdanju. Ista numera pojavila se i na kompilaciji meksičkog ogranka BMG, zajedno sa zvezdama poput 'Morcheeba', 'Air'... Letos je na njihovom koncertu održanom u 'Barutani' prisustvovalo hiljadu i po ljudi.
Da li je vaša muzika zaista komercijalna? Slušana je u svetu, ovde niču novi sastavi. Da li je haus već postao mejnstrim i može li da zameni rokenrol?
- Ne može da zameni ili ugrozi primat rokenrola, niti bi trebalo. To jeste muzika koja je tek u ekspanziji, jer ovde još uvek nema izdavača koji bi se u dovoljnoj meri pozabavili tim pravcem. Ona je popularna, ali da bi se stvorila domaća produkcija, potrebno je mnogo para i više zainteresovanih diskografa - kaže Dejan Hasečić Hase. Na pitanje koliko je takva muzika kvalitetna, odgovara Boris Krstajić:
- Za razliku od 'Neočekivane sile...' koja predstavlja vrstu pozitivnog eksperimenta ili 'Tegeta' koji je jedno vreme funkcionisao, mi idemo dalje. Njima zameram što nikako ne pokušavaju da se odmaknu stepenicu više. Trebalo bi da te sluša malo više ljudi od stotinak. Ovako, godinama sve zvuči nekako isto. Mi stvaramo, pri tom se i zabavljamo i trudimo da to bude raznovrsno. U razgovor se uključuje i Dejan Hasečić Hase.
- Kada se 'Tricky' prvi put pojavio na sceni, bio mi je prilično pretenciozan, tipičan za zemlje poput Britanije. Takvi su svi koji u današnje vreme dotaknu zrno uspeha. On je bio najavljivan kao 'najveća nova pojava u muzici', a ja se ne bih složio sa tim. Velika muzička dostignuća su već postignuta dvadeset, trideset godina unazad, ovo je samo reciklaža svega toga.
Može li ipak nešto novo da se izmisli u muzici?
- Veoma teško. Poslednjih desetak godina osmišljeni su potpuno novi standardi i pravci muzike, koji uglavnom isisavaju ono što je već bilo. Eto, haus ne može da se pretvori u 'noga-doboš', to je disko-fank. Postoji i tek-haus, to su drugi pravci bazirani na tvrđem, više tehno zvuku. Dram end bejs pozdravljam kao fenomen, ne samo što volim tu vrstu muzike, već zbog toga što je to jedini originalan bit koji se pojavio u poslednjih desetak godina. Haus nije originalan, to je disko-bit prebačen iz devedesetih u 2001. Ipak, on je najmuzikalniji oblik tehno muzike. Bez obzira što ga većina 'stručnjaka' pljuje, on je najprijemčiviji za uho, jer mogu da se ubace elementi džeza, fanka... Prilično je neobično za jednu 'elektrogrupu' da nastupa sa kompletnim bendom?
- Većina ovde ne zna šta je lajv ekt, koji se često najavljuje, a u stvari DJ samo pušta ploče, 'preko' kojih peva MC. To je u određenom, ali najbanalnijem smislu 'lajv'. Sa druge strane, sastavi 'Sen Germaine' ili 'Moby' svoju muziku izvode potpuno uživo. Mi nismo to uradili, imali smo jedan deo sa matrice, ali tu su bili bas-gitarista, gitarista, pevačica... N. Grujić
