Izvor: Politika, 27.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rimejk filma o carici Sisi
Specijalno za „Politiku”
Beč – U nekadašnjoj carskoj rezidenciji Hofburg počelo je snimanje dvodelnog filma „Sisi” o austrijskoj carici Elizabeti, supruzi Franca Jozefa (1837-1898). Ovo je prvi pokušaj ekranizacije života popularne monarhinje, pedeset godina posle uspešne trilogije Ernsta Mariška „Sisi”, najpoznatije nemačke filmske produkcije svih vremena.
Oči javnosti su uprte u bečkog reditelja Ksavera Švarcenbergera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kome u zadatak pada teška misija da ponovi uspeh kultnih filmova iz 1950-ih. Računa se da će snimanje prve polovine rimejka trajati do jula ove godine, a televizijska premijera bi trebalo da bude u decembru, dok datum za prikazivanje drugog dela još uvek nije objavljen. Nova produkcija u koju su zajednički investirale austrijska državna televizija ORF, nemački ZDF i italijanski RAI, košta jedanaest miliona evra, a velika nada se polaže u autentičnost ekranizacije koja će, navodno, pokazati pravi život prve emancipovane vladarke u novijoj evropskoj istoriji.
Najveći problem koji se javio prilikom kastinga ticao se izbora glumice za ulogu carice Elizabete – opasnost od poređenja nove zvezde sa Romi Šnajder, koju je ova uloga lansirala u sam vrh evropske glumačke elite, producentima i dalje uliva strah u kosti. Zato je namerno izabrana Italijanka Kristijana Kapotondi, kao glumica van nemačkog govornog područja. Dvadeset osmogodišnja Rimljanka pronalazi paralele između svog i Elizabetinog života: „U mojoj familiji sam ja bila Sisi, muškobanjasto dete vezano za oca, za razliku od moje veoma ženstvene sestre. I, jednako kao Sisi, sa velikom čežnjom čekala sam na princa koji bi, rečeno današnjim jezikom, otkrio moj seksepil.”
Prethodne filmove o Sisi, kako se Elizabeti od pamtiveka tepa u narodu, do sada je, prema statistikama, pogledalo dvadeset pet miliona gledalaca. Iz današnje perspektive, njihov najveći hendikep je potpuno odstupanje od istorijskih činjenica i preterano romantični prikaz braka koji uopšte nije bio srećan. Sva tri dela su spadala u takozvani „Heimatfilm” žanr (romantične priče u kojima dominiraju teme ljubavi, prijateljstva i porodice) filmova, nastalih u godinama posle Drugog svetskog rata kao lek protiv mračnih godina nacionalsocijalizma.
Carica Sisi je prva „ženska pop ikona” koja je naklonost širokih narodnih masa osvojila mnogo pre ledi Dajane. Njena lepota, samostalnost i svojeglavost postale su uzor poznatim feministkinjama srednje Evrope. Sisi je pazila na liniju, zagovarala je obrazovanje i samostalnost žena u društvu, a njena naklonost prema običnom narodu nije nailazila na razumevanje dvora. Carica Elizabeta se smatra prvom emancipovanom ženom našeg doba.
Nemački reditelj Buli Herbig koji je svetsku slavu postigao filmom „Cipela Manitua” pretprošle godine je režirao 3D crtanu parodiju na Mariškovu Sisi trilogiju. Radnja „Lisi i divljeg cara” smeštena je u bajkoviti „Šengrin” („Lepo zeleno” – lingvistička asocijacija na dvorac Šenbrun), a „srećan” brak između Franje Josifa i Sisi prikazan je ironično i bez pardona prema kultu istorijskih ličnosti.
U bečkom Muzeju „Hofmobilijendepo” se od 2007. nalazi stalna izložba nameštaja iz filmova o carici Sisi iz trilogije Ernsta Mariška. Posle pada monarhije, Republika Austrija je nasledila 65.000 predmeta koji su pripadali carskoj porodici. Većina njih je restaurirana i danas prikazana u Hofmobilijendepou.
Marina Bauer
[objavljeno: 28/04/2009]
