Izvor: B92, 26.Okt.2010, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezervni igrači i sedenje na klupi
Poput TV serije Good Guys, i Rezervni igrači (The Other Guys) pokušava da žanru policijskog buddy-buddy žanra priđe sa dozom humora, koji ili post-moderno ironiše (a šta bi drugo?) postulate žanra kao u GG, ili pokušava da napravi sofisticiranu satiru koja je ne granici spoofa, kao u RI.
I dok za neke gledanje Good Guys može da bude samo uživanje u bravurama Bradley-a Whitforda, u The Other Guys uglavnom ‚lako razumemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šta bi trebalo da nam bude smešno, ali smeh često izostaje. Glavni razlog?! Ni Will Ferrell, ni Mark Wahlberg ne veruju u svoje junake, distancirani su od njih i oni im služe isključivo kao kanali za ruganje njihovim slabostima i glupostima. Zbog svega toga i mi, gledaoci, stojimo na „zadatoj daljini" i posle određenog vremena počinjemo da se dosađujemo kao da gledamo predugi You Tube snimak neke parodije ili imitacije koja od početka reciklira jednu te istu foru.
Will i Mark igraju dva policajca koji su u senci svojih slavnih kolega, P.K.-a i Christophera (u epizodici se pojavljuju prepoznatljivi Samuel L. Jackson i prepumpani Dwayne Johnson). Međutim, stvari počinje da se menjaju kada ova dvojica poginu na zadatku u jednoj od apsurdnijih scena koje smo u ovom žanru imali prilike da vidimo. Za Allena i Terry-ja odjednom se otvara prostor da pokažu da li nešto umeju. Ali, umesto da se pozabave dilerima droge ili kidnaperima, kao što su to radili, recimo, Bad Boys ili Lee i James u Rush Hour, scenaristi lukavo satirizuju dešavanja u Americi tako što im uvaljuju jurenje za jednim Wall Street ponci-shemistom, kakvi su do juče sahranjivali Ameriku u tri smene. „Haj profajl kejs" i dvojica autsajdera u policajskom žanru nisu ništa novo, a u žanru akcione komedije praktično i da nema druge opcije.
Problem je što reditelj i ko-scenarista Adam McKay i njegov regularni partner Ferrell (koji su već, daleko uspešnije, radili u Anchormanu, Talladega Nights i Step Brothers) rutinski prilaze novom zadatku. To jest još jednom recikliraju uvrnuto-autoblamantni humor iz skečeva iz Saturday Night Live, serijala iz koga su obojica praktično potekli. Nekada su to bili TV voditelji, vozači relija ili dva polu-brata, a sada su to policajci, ali ista matrica zapleta, raspleta i „obrade teme" je i dalje tu. Will je ponovo fatalni ljubavnik koji na neobjašnjiv način biva magnetom za žene, tamo gde je nekada bio samouvren ili glup, ovde je skoro rejnmenovski pametan, ali sa istim ishodima koji su skoro uvek na granici apsurda. S druge strane, Ferrellovi čuveni partneri, poput Carella i Johna C. Reilly-a, ovde su zamenjeni Markom Wahlbergom koji uprkos trudu nije baš idealan materijal za komedije. A ni njegov pristup glumačkom zadatku imitiranjem samog Ferrella nije bio baš najinteligentniji potez. Sva sreća pa je to primirilo Ferrella i pokazalo ga kao majstora svog zanata.
Jedna vrlina ovog filma, dakle, jeste uloga koju je Ferrell napravio. Za razliku od Wahlberga on je svom junaku udahnuo dovoljno života da ovaj sam počne da diše. I dalje su to potezi koje se graniče sa debilizmom kao i pre, ali Pharell malo prigušenije lansira ludilo svog junaka, više ga pušta u sebe, nego što ulazi u njega.
Ako volite ekologiju, The Other Guys je sat i po vremena duga reklama za Tojotu Prius koja deluje kao najizdržljiviji automobil na planeti. Iako, po meni, nema ružnijeg auta, on se ovde pokazuje sposobnim da preživi i orgije beskućnika! Nažalost, o tome samo slušamo...
Ako je komedija zakazala u više navrata, sumanutost akcionih sekvenci otkriva nam teren na kome je McKay upotrebio najviše mašte i prehebao čak i Michaela Baya. Uvodna jurnjava tako sadrži policijski automobil zaboden u turistički dabldeker koji zajedno sa zatečenim turistima juriša za džipom loših momaka, sve uz vatromet pucnjave, a završava se... pa ne moram sve da vam otkrijem.
Ukoliko u svom meniju favorizujete ovaj tip humora i klanjate se pred statuama Ferrella & Carella, The Other Guys će vam u velikoj meri prijati. S druge strane nemojte se previše uznemiriti ni ako vas ostavi ravnodušnim.
selektah: 5plus/10
