Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jul.2010, 19:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reditelji Marković, Žilnik i Koljević na Paliću

PALIĆ -

Reditelj Goran Marković, dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" Palićkog festivala, izjavio je danas na konferenciji za novinare na Paliću da je to "mesto na kojem se fizički i duhovno spajamo sa Evropom".

Podsetivši da je studirao u Pragu, on je rekao da ovaj prostor oduvek smatra kulturnim područjem srednje Evrope, za šta ima lične simpatije.

"U našoj zemlji se mešaju različiti koncepti i važno je da se, uz druge, neguje i srednjoevropski duh", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << istakao je Marković.

Prema njegovoj oceni, koncept Palićkog festivala omogućuje da se međusobno približimo i uporedimo, makar u oblasti filma.

"Ovde dolaze značajne ličnosti i posle prenose svoje utiske. Na više mesta u svetu čuo sam da ljudi znaju za Palić i Srbija time može da se ponosi, naglasio je Marković.

Što se tiče naše situacije sa bioskopima, Marković je primetio da se priroda snimanja i prikazivanja filmova menja.

"Nove tehnologije daju mogućnost da se skoro u domaćoj radinosti snimi film i to je demokratska tekovina, ali takav film nema gde da bude prikazan. Imamo lanac bioskopa oslonjenih na holivudsku proizvodnju, dok su nam festivali postali bioskopi za domaći i za autorski film", ukazao je Marković.

On je istakao da je bitno za svaku civilizovanu zemlju da neguje više pogleda na stvari.

"Ako postoje multipleksi, protiv kojih nemam ništa, bitno je da država materijalno pomogne bioskope koji će prikazivati domaći i autorski film. To nije bačen novac već investicija koja se isplati na kulturološkom, moralnom pa i političkom aspektu", kazao je Marković.

On je podsetio da je to predviđeno u Nacrtu zakona o kinematografiji, mada je "neizvesno da li će i kada taj zakon biti usvojen".

"Nacrt je gotov, ali postoje otpori. Pitanje je da li ima političke volje da se nacrt stavi u skupštinsku proceduru. Tu prestaju ingerencije nas filmskih ljudi", rekao je Marković.

Uz napomenu da autori danas moraju da se ponižavaju da skupe sredstva za snimanje, on je dodao da ipak ubeđuje sebe da veruje u svaki sledeći projekat i najavio plan za snimanje filma "Falsifikator", po svojoj istoimenoj drami.

Reditelj Želimir Žilnik, dobitnik nagrade "Erste Underground Spirit" za izuzetan doprinos na polju nezavisnog filma, izjavio je da mu je upravo nezavisni duh pomogao da uradi većinu svojih filmova uprkos gotovo nemogućim okolnostima.

"Kada sam se zainteresovao za film, početkom 60-ih godina, filmski jezik je bio u kreativnom prestrukturiranju. To je bilo stimulativno za moju generaciju", rekao je Žilnik, pominjući Lordana Zafranovića, Tomislava Gotovca, Karpa Godinu.

"Sjajno je to što smo ulazili u jednu veliku, snažnu kinematografiju ondašnje Jugoslavije. Postojao je ozbiljan paket u odnosu na koji smo mogli da pravimo distancu, što je interesantno za autora. Poštovao sam Žiku Pavlovića, Dušana Makavejeva, Sašu Petrovića, ali su moji filmovi imali andergraund ton. Zato je ta reč iz imena nagrade za mene vrsta šinjela koji me podmlađuje", rekao je Žilnik.

Za svoj novi film "Stara škola kapitalizma", koji se danas prikazuje na Palićkom festivalu, kazao je da je urađen u realističkom miljeu, baziran na socijalnom položaju ljudi i stvarnom angažmanu onih koji se bore za promene, ne u ime ideje, već sasvim konkretno.

Producentkinja tog filma Sarita Timotijević izrazila je zadovoljstvo što će ova projekcija biti prva sa filmske kopije, a do sada je film prikazivan digitalno.

Ona je istakla da je od međunarodne premijere u Roterdamu, u januaru ove godine, film "Stara škola kapitalizma" učestvovao na velikom broju festivala, a predstoje narednih dana Vroclav i Melburn, kao i festivali u Velikoj Britaniji i Gruziji, na jesen.

Na pitanje o Zakonu o kinematografiji, Žilnik je izrazio bojazan da to "neće lako ići".

"Nama je potreban uređen sistem konkursa i komisija, a ne da se najveće pare za film daju na osnovu odluke političara koji tako postaju kvaziproducenti. Politička arbitraža dovela je do najneuspelijih filmova. To stvara neprofesionalnu i nemoralnu atmosferu u našoj kinematografiji", ocenio je Žilnik, što je izazvalo buran aplauz prisutnih. Novinarima se obratio i reditelj i scenarista Srđan Koljević, čijim je filmom "Žena sa slomljenim nosem" sinoć otvoren 17. festival evropskog filma.

"Zadovoljan sam reakcijom publike u prepunom gledalištu. Prilazili su mi posle ljudi, imali su potrebu da kažu da ih je film dirnuo, a to je satisfakcija za autora", rekao je on.

Koljević je dodao da mu je, uz nagrade za ovaj film na Sinema sitiju u Novom Sadu, posebno drago što se na festivalu u Karlovim Varima ispostavilo da dobro korespondira i sa stranom publikom.

"Ovo je višeslojna priča o prevazilaženju ožiljaka i emotivnom oporavku, što je meni bilo bitno. Sada vidim da se tiče i drugih ljudi, što znači da smo dobro artikulisali priču, uz balans humora i ozbiljne dimenzije", rekao je Koljević.

Gosti Palićkog festivala bili su i direktor fotografije Goran Volarević, kao i mladi glumci Nikola Rakočević i Ana Marković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...