Izvor: Politika, 21.Feb.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat je nezauzdana zver
Filmom „Liban”, reditelj Samuel Maoz trudio se da razume rat u kojem je učestvovao, oprosti sebi i pronađe odgovornosti
Filmom „Liban” želeo sam da rat prikažem ogoljenim, bez klišea o junacima i heroizmu. Trudio sam se da pokušam da razumem rat, da oprostim sebi i pronađem odgovornost, ističe reditelj Samuel Maoz pred večerašnju, srpsku premijeru filma „Liban”, za koji je nagrađen „Zlatnim lavom” na prošlogodišnjem festivalu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Veneciji.
Ovim uzbudljivim i vrlo potresnim ratnim filmom izraelski autor Maoz osvaja publiku i kritiku širom sveta, a sličnu reakciji postigao je i posle projekcije njegovog dela u okviru 38. Festa.
– U filmu „Liban” možete videti da sudbina vojnika zavisi od nečije odgovornosti. Smatrao sam i sebe odgovornim da prikažem sve užase koje rat donosi i izaziva. Služeći vojni rok u izraelskoj vojsci, učestvovao sam u prvom Libanskom ratu 1982. godine, a u drugom Libanskom ratu 2006. učestvovali su vojnici koji su pripadali drugoj generaciji. Očevi su učestvovali u Prvom, a sinovi u Drugom ratu, a među njima i moja deca. To je bilo već previše za mene. Tada sam shvatio besmisao rata, sećanja su se vratila, a kao vid pročišćenja proistekao je scenario koji sam napisao za samo tri nedelje – seća se Maoz čiji film odiše ličnim sećanjima na rat koji je proživljavao.
Izraelski reditelj kaže da mu nije bila namera da snimi politički korektan film, već da publici prikaže gorozote „ratnog lonca smrti”.
– U ratu nema dobrih i loših momaka. Rat je loš, a svi učesnici su žrtve rata. Bez nadmene želje da umanjim nečiji bol, smatram da je bol vojnika koji u ratu mora da ubije nekoga da bi preživeo mnogo jači od bola koji žene osećaju tokom poriđaja. Rat je nezauzdana zver koju je nemoguće kontrolisati – smatra Maoz i objašnjava da je ideja njegovog filma da se razume „patnja vojnikove duše koja krvari”.
– Kada treba da ispalite metak, odluku da li ćete to i učiniti ne donosite na osnovu globalnih dilema ili razmišljalja da li ste za ili protiv rata, već na osnovu ličnog osećaja stanja ugroženosti – smatra scenarista i reditelj Maoz i dodaje da njegova „ambicija nije bila da ovim filmom zaustavi ratove u svetu, već da natera publiku da razmišlja, odredi životne prioritete i shvati rat kroz sudbinu junaka zatvorenih u čeljusti tenka na ratnom području”.
– Želeo sam da prikažem film koji će u potpunosti odgovarati istini. Postojala je samo jedna istina, koja se nalazila unutra, u tenku, u ljudima koji su bili u njemu. Važni su obični ljudi, njihovi strahovi, a posebno strah od smrti kao najsnažniji. Svi događaji prikazani u filmu predstavljaju posledicu, a ne uzrok onog kroz šta vojnici prolaze tokom rata. U pojedinim momentima moj film možda deluje amaterski, gotovo kao studentski film, ali jedini put kojim sam mogao da dođem do istine, bio je put koji će dodirnuti ljudska srca – kaže Maoz, inače i dobitnik priznanja za ljudske vrednosti na prošlogodišnjem festivalu u Solunu.
-----------------------------------------------------------
Maoz: Rat nije poslednje rešenje
– Političari često govore da je rat poslednje rešenje. Ne slažem se sa takvim stavom, jer rat nije rešenje, već posledica odsustva dogovora – ističe Maoz čiji film još uvek nije prikazan u Libanu, ali postoji veliko interesovanje, pa makar da se film gleda i ilegalno, na piratskim kopijama.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 22/02/2010]
