Izvor: Politika, 11.Maj.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priželjkujem Onjeginovu Tatjanu
Nakon gostovanja na gala večeri koju je priredio baletski umetnik Đuzepe Pikone, Ana Pavlović je pozvana da gostuje i na sceni Rimskog teatra
Ana Pavlović, primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu, vratila se nedavno iz Italije, gde je sa Dejanom Kolarevim nastupala na gala koncertu kojim je baletski umetnik Đuzepe Pikone obeležio dve decenije rada. Ubrzo je usledio poziv Đuzepeovog menadžera da Ana Pavlović na sceni Rimskog teatra nastupi 23. i 24. maja kao Aurora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u baletu „Uspavana lepotica”. S obzirom da je i sama aktivna više od dve decenije na sceni izvodeći gotovo sve predstave iz klasičnog repertoara od „Labudovog jezera”, „Žizele” do „Don Kihota” Ana Pavlović za „Politiku” govori o svemu što čini njen umetnički život.
– Ćuzepe Pikone je velika zvezda u Italiji, a sada je u statusu slobodnog umetnika, ima svog menadžera i nastupa na značajnim svetskim scenama. Sa njim sam prošlog novembra igrala u baletu „Bajadera” u Beogradu i ostvarili smo tada sjajnu saradnju. Otuda poziv da učestvujem na njegovom gala koncertu koji je priredio sa još tri para velikih baletskih umetnika, a za saradnju sa njim zaslužna je i Ljubinka Dobrijević, koreografkinja i pedagog. Dejan Kolarov i ja smo kao par igrali u Italiji deo iz trećeg čina „Bajadere” kao i duet i varijacije iz beogradske predstave „Aleksandar Veliki”. Nastupili smo u Pjaćenci, na sceni jednog od najstarijih pozorišta u Italiji, potom u teatrima u Vinjoli i Katoliki. Bilo mi je to jedno od lepših gostovanja, a imala sam ih dosta, da spomenem da sam pre nekoliko godina igrala i u Teatru „Šanzelize” u Parizu, na večeri pod naslovom „Zvezde 21. veka”. A evo sada ću nastupiti i u Rimskom teatru.
Ana Pavlović, koja iza sebe ima nagrade matičnog pozorišta, potom „Zlatni beočug” i „Terpsihoru”, navodi da je takva gostovanja uvek suoče sa procenom koliko zaista vredi kao balerina.
– Korisno je odmeriti svoje snage, jer tako shvatite koliko vredite. Srećna sam kad u svetu predstavljam našu pozorišnu kuću i zemlju na najbolji način. Volela bih da više igram i na matičnoj i na inostranoj sceni. Za mene je rad lek i uvek se najviše isplati.
Naša sagovornica je na domaćoj sceni već dvadeset i jednu godinu. Opredelila se da igra u svojoj zemlji iako je bilo inostranih ponuda i bez obzira na to što situacija u našem baletu nije laka.
– Evo, na primer Dejan Kolarov, naš prvi solista je divan umetnik, ali on ima honorarni ugovor i ne zna da li će sutra imati posao, a možda ni jedan dinar neće primiti preko leta. Teško je raditi u tim uslovima. A umetnik je biće vanvremensko i nisu mu važne toliko materijalne vrednosti i zato se događa da bude zloupotrebljen.
Na pitanje koliko je bilo prelomnih trenutaka u njenoj karijeri Ana Pavlović odgovara:
–Za tih 20 godina bilo je previše prelomnih trenutaka, kad se osvrnem više je bilo ružnih nego lepih, ali lepi ostaju. Uvek ću se sećati svoje prve uloge u „Uspavanoj lepotici”, a po senzibilitetu Žizela je zaista moja rola. Ceo gvozdeni klasični repertoar koji čine „Don Kihot”, „Labudovo jezero”, „Žizela” i „Uspavana lepotica”, „Bajadera” sam odigrala. Nisam lako dolazila ni do čega i to je moj put. Pomagale su mi Ivanka Lukateli, u čijoj klasi sam završila baletsku školu i Lidija Pilipenko, ali sam mnogo toga uradila sama i posle 20 godina ne stidim se ničega.
O tome šta je sve potrebno da bi čovek uspešno i dugo igrao saznajemo:
– Za klasičan balet mora da postoji psihofizička snaga i sposobnost. Posle dve decenije rada moram da kažem da je na kraju najbitnija psihička stabilnost i nešto odakle crpite energiju, u mom slučaju to je porodica. Ova profesija uzima mnogo, sve izgleda lepršavo, a u stvari nije. Svaki uspeh se plaća i jedino vam to nikad ljudi neće oprostiti. Volela bih da i Beogradu imam novi projekat. To je hrana za dušu, da napravite novu ulogu pogotovu danas kad imam zrelost i iskustvo. Razmišljam i o budućnosti, šta će biti kada odem sa scene i otkrivam da me zanima pedagogija. Ako pitate o neostvarenim željama, nisam odigrala rolu Tatjane u „Onjeginu”, i nedostaje mi neoklasičan baletski izraz.
Biljana Lijeskić
objavljeno: 12.05.2014.
