Izvor: Politika, 14.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljen Nacrt zakona o knjizi
Predlog Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Vojvodine ima samo deset članova. Šta su rekli vojvođanski izdavači
Novi Sad – Za knjigu, kao dobro od posebnog kulturnog značaja, juče je u Srbiji bio možda istorijski dan: u Privrednoj komori Vojvodine predstavljen je, i time otvorena višemesečna javna rasprava o dokumentu, Nacrt zakona o knjizi.
Zakonski akt, o kojem je naš list prvi pisao na istim ovim stranicama pre tri dana, ima samo deset >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članova, i određuje – cilj zakona (1), pojam knjige (2), definiše izdavača (3), katalogizaciju publikacije – CIP (4), zakonitost rada izdavača (5), stavljanje knjige u promet i utvrđivanje cene knjige, uz izuzetke i popuste (6), uslove prometa (7), sprečavanje monopola i nelojalne konkurencije (8), sprovođenje (9) i kaznene odredbe (10). Tvorac Nacrta je Poslovno udruženje izdavača i knjižara Vojvodine, uz saradnju sa brojnim izdavačima i Udruženjem novinsko-izdavačke i izdavačke delatnosti, grafičke privrede i kinematografije, koje su na jučerašnjem predstavljanju zastupali direktor Roman Vehovec i predsednik Odbora Udruženja Imre Korbelić.
U čemu bi mogli biti istoričnost, ukoliko Nacrt bude jednog dana usvojen u budućoj Skupštini Srbije, i bitni značaj za promenu sadašnjih odnosa na putu delo – izdavači – knjižari, ovog predloga? Knjiga će ubuduće morati da ima najmanje 49 štampanih stranica, odnosno više od tri tabaka, osim kada je reč o dečijim knjigama – slikovnicama ili notama; biće umnožena nekom od štamparskih tehnika ili data u elektronskoj formi u obimu koji iznosi najmanje 88.200 slovnih znaka, bez obzira na vrstu nosača ili prenosnika elektronskog zapisa...
Član koji definiše izdavača nesumnjivo će doneti dosta burnih reakcija:
– Danas svako može da izdaje knjige ako uplati oko 150 evra i registruje privredno društvo, iako knjiga na život, pa i zdravlje ljudi ima poseban uticaj, kaže Vehovec. – Biti izdavač je privilegija, i velika etička obaveza, pa smo predvideli da u izdavačkoj kući moraju postojati urednik i odgovorni urednik... To će vratiti dignitet, obavezu i privilegiju ljudima da budu izdavači.
Kada je o tržištu reč, najbitnije je da je izdavač jedini ovlašćen i obavezan da utvrđuje maloprodajnu cenu knjige, osim uvozne knjige čiju cenu određuje uvoznik. I još bitnije, svi učesnici u prometu knjige obavezni su da istu maloprodajnu cenu primenjuju na svim prodajnim mestima u periodu od 180 dana! Tek potom izdavač može da promeni cenu... Šta to praktično znači, pitali su juče mnogi vojvođanski izdavači?
Vehovec je objasnio da je tako u mnogim zemljama Evropske unije, pa i u nekim okolnim državama koje očekuju skori prijem u EU, a suština je u tome da cena knjige bude što niža i da tom cenom više ne može niko da manipuliše, pa ni sam izdavač. Drugim rečima, ako odredi previsoku cenu, a danas ima puno slučajeva gde se cena u odnosu na troškove nadzida i u odnosu jedan prema pet, ili čak jedan prema sedam, i zaključi da tako skupu knjigu niko ne kupuje – ne može da je pojevtinjuje i daje neverovatne popuste u sledećih 180 dana. Ili, prevedeno na jezik ekonomije, ako se izdavaču isplati da nerealno visokom cenom zarobi na pola godine svoj kapital u jednom izdanju, on će i dalje zidati ogromne cene... ali, prema svemu sudeći, radiće prema recepturi evropskih izdavača gde se gleda da se knjiga što pre rasproda, i taj novac obrne i utroši za novo izdanje.
Izdavač je slobodan da samostalno utvrdi popust, ali do 20 odsto u posebnim slučajevima, gde se ubrajaju i javne biblioteke, obrazovne institucije, verske zajednice, strukovna udruženja, putem Interneta, a veći od ovog popusta je moguć tek u nekoliko situacija: ako knjige prodaje autoru, i to do 50 primeraka, zatim svom radniku za lične potrebe – do dva primerka, za promociju knjige do 50 primeraka...
Govoreći o nelojalnoj konkurenciji, predlog budućeg zakona ističe da „svi izdavači moraju imati jednake uslove za oglašavanje, promociju i prodaju sopstvenih izdanja...” Kako smo juče čuli, nada izdavača je da pojedine medijske kuće ubuduće neće moći da u marketing sopstvenih izdanja ulažu višemilionske sume jer ih to ništa ne košta, dok je za druge izdavače to nezamisliva suma...
Na kraju, izdavači bi, rekoše, za prekršioce budućeg zakona predvideli drakonske kazne, prema logici „valjda će ih to naučiti pameti”, ali o tome i o iznosima odlučivaće sekretarijati za upravne poslove.
Javna rasprava se završava 15. juna, a onda Nacrt ide pred novi sastav Skupštine Srbije. Tekst je objavljen na sajtu www.knjigavoj.co.yu i u raspravi mogu svi učestvovati.
Danica Radović
---------------------------------------------------------
Izdavaštvo u Srbiji slobodno
U članu 5 stoji samo jedna rečenica, a počinje time da je „izdavaštvo u Srbiji slobodno...” Vehovec podseća da je baš ta rečenica stajala i u Zakonu o knjizi Kneževine Srbije pre 150 godina i, drugim rečima, više nema recenzenata, cenzure i sakaćenja knjiga, više nema komesarskog pristupa knjizi!
Nema ni odrednice „šund” zahvaljujući kojoj su jedne knjige bile oslobađane visokih dažbina, a druge oštro oporezovane, o čemu je uvek odlučivao „neko gore”. Šund više ne postoji, jer u slobodnim društvima nema šunda, o svemu etički odgovara urednik i izdavač, a konačni sud daje tržište!
[objavljeno: 15/03/2008.]
