Izvor: B92, 11.Feb.2018, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predrag Gosta: Beogradu nedostaje barokna muzika
U Beogradu postoji praznina što se tiče operskog i koncertnog repertoara, jer se retko izvodi barokna muzika, kazao je Tanjugu Predrag Gosta umetnički direktor Nove beogradske opere.
Pre tačno 410 godina, u palati mantovskog vojvode Gonzage, izvedena je prva opera velikog italijanskog kompozitora Klaudija Monteverdija, ''''Orfej''''.
Poslednji veliki majstor renesansnog madrigala i prvi operski dramatičar barokne epohe, uspeo je da svojim ''''Orfejem'''' postigne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << savršenu sintezu teksta, muzike i scenske drame i da je ustoliči u istoriji muzike kao prvi pravi primer operskog žanra.
Prvi put u Beogradu i Srbiji, ovo izuzetno delo predstavio je tim Nove beogradske opere 18. novembra prošle godine na sceni Madlenianuma.
Vokalni solisti iz zemlje i inostranstva, uz instrumentalni ansambl na instrumentima iz Monteverdijevog doba i u režiji nemačkog reditelja Danijela Pflugera, prikazali su svoje umeće 26. januara i u prvoj reprizi opere "Orfej".
Dvoje naših priznatih specijalista za ranu muziku, kontraaltistkinja Marijana Mijanović i dirigent Predrag Gosta, zaslužni su za ozbiljan iskorak u produkciji opere u Beogradu.
Orkestar za vreme izvođenja opere "Orfej" je takođe na sceni baš kao što je to bilo zamišljeno u doba kada je Monteverdi ovo delo pisao.
Gosta napominje da je jedan ekskluziviteta koji očekuju publiku u sali Madlenianuma jesu istrumenti na kojima orkestar svira.
" U operi "Orfej" uz izuzetno važne operske pevače među kojima u naslovnoj ulozi dominira Nikola Diskić, važan deo čini orkestar. Muzičari sviraju na istorisjkim istrumentima iz doba kada je opera nastala. To obezbeđuje poseban kolorit i svežinu zvuka. Sve se događa na sceni i to je način da publika sjedini sa muzikom" kaže Gosta.
Oba izvođenja "Orfeja" bila su rasprodata što za Gostu nije iznenađenje.
"Uvek u Novoj beogradskoj operi ispred sebe postavljamo najviše ciljeve i umetničke domete. Mi smo samofinansirajuća organizacija i ne postoji mogućnost da nešto uradimo ofrlje, da bi se samo pare potrošila. Svaka nova produkcija je izazov više za nas ali posle "Orfeja" verujem i da će publika postaviti standarde operke produkcije u Beogradu.
"Orfej" nikada ne bi bio ovako perfektan beu velike pomoći Madlenianuma, koji već treći put sarađuje sa Novom beogradskom operom. Vizuelno i zvučno smo pokušali da stignemo do idealnog "Orfeja" pre svega odabirom vrhunskih pevača i uspelo nam je. Nikola Diskić je postao "Orfej" kazao je Gosta.
Za njega nema dileme da barijera koja postoji između orkestra i publike u klasičnim postavkama opere, onemogućava publiku da uđe u suštinu operske umetnosti.
"Pokušavamo kroz različite koncerte i komunikaciju sa publikom da tu barijeru otklonimo. Kada je orkestar u rupi ispred scene onda muzičari nisu povezani sa protagonistima opere i publika nema kompletnu sliku. Svi naši muzičari osim što sviraju i scenski reaguju u izvođenju "Orfeja". To je bilo uobičajno u renesansnom dobu šekspirovog teatra i tu praksu mi pokušavamo sada iznova da oživimo. Scena u Madlenianumu je u stvari i koncertni prostor za vreme izvođenja "Orfeja", kazao je Gosta.
On ne krije da Nova beogradska opera ima velike planove za budućnost.
"Radili smo Monteverdija, Hendla, i sada je na redu franscuska barokna opera, nešto što u ovom momentu možemo videti samo na kablovskim televizijskim programima. Imamo ozbiljan plan da izvedemo franscusku baroknu operu u Beogradu...videćemo. Za sada ćemo "Orfeja" učiniti pokretnim i izvoditi ga u prostorima koji nisu nužno pozorišni i koncertni. Namra nam je da publika u Srbiji u regionu u što većem broju vidi "Orfeja". Želja nam je da odemo u Sombor, Pirot, Niš, Novi Sad...", kazao je Gosta.
