Izvor: B92, 05.Apr.2013, 19:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Prava smo zemlja krvi i idiota"

„Kako ja da pišem o ljubavi u Hrvatskoj, ako ljubavnici nemaju posao, ako nemaju za kruh, ako ne mogu da imaju djecu...", pita se književnica Vedrana Rudan, koja ovih dana u Beogradu promoviše svoju novu knjigu "U zemlji krvi i idiota".

„Moj blog postoji tri godine. Pišem ga na nagovor sina, jer sam konačno shvatila da u hrvatskim medijima nikada neću dobiti posao. Do sada je blog pročitan gotovo tri milijuna puta, a ova knjiga predstavlja najbolje blogove prema izboru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << urednika Vladmira Arsenijevića“, kaže književnica u razgovoru za B92.

Naslov „U zemlji krvi i idiota“ je skovala po uzoru na rediteljski debi Anđeline Džoli (U zemlji krvi i meda). Tako je nazvan i jedan od njenih blogova, a sada i cela knjiga.

„Tu kolumnu je samo na mom blogu u jednom danu pročitalo šezdeset sedam hiljada ljudi, prenesena je u cijeloj regiji, pa sam mislila da kada je već sve tako odjeknulo, onda i knjiga zaslužuje takav naziv. Knjiga svakako govori o ljudima sa ovih prostora i mislim da joj i naziv odgovara jer smo svi mi ovdje prava zemlja krvi i idiota“, objašnjava književnica dodajući da je u svaki blog uloženo mnogo truda i srca.

„Živim doma sama, padne mi nešto na pamet i napišem kratak tekst. Već kroz tri sekunde neko iz Kanade mi javi šta mislio o tome. Potpuna sam ovisnica od interneta“, priznaje Vedrana Rudan. Zbog toga joj rad na novom romanu ne pada lako.

Delo „Ja, Pipi“ govoriće o raspadu braka i ljubavnom trouglu, a biće pisan iz perspektive unuke koja posmatra šta se događa njenoj baki.

„Teško mi ide jer mi je blog sada strast pa se moram prisiliti da pišem u dužoj formi, da odugovlačim radnju, pišem mnogo više dijaloga... Zato sam se odlučila za roman iz perspektive djevojčice jer se dijete ne opterećuje detaljima. Ali forma nikada nije bila bitna. Važno je da li je nešto dobro ili nije.“

Pišući za svoj blog tri godine uočila je šta najviše veseli ljude sa ovog područja. Kaže da su to male teme o ljubavi i neveri, psu i mački i ostalim svakodnevnim problemima. I svi vole srećne završetke. Međutim, tvrdi da tom ukusu ne podilazi.

„O čemu drugom da pišem osim o politici. Kako ja da pišem o ljubavi u Hrvatskoj, ako ljubavnici nemaju posao, ako nemaju za kruh, ako ne mogu da imaju djecu... A ne mogu je imati jer je to politika, sve što se kod nas dešava je poltika, vrlo surova.“

Nastavak na B92...