Izvor: Glas javnosti, 09.Jan.2010, 07:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak u poznatu sredinu
- Nisam iznenađena imenovanjem, jer su već postojali određeni kontakti sa upravom nacionalnog teatra. Malo sam se kolebala, da li da prihvatim funkciju ili ne, s obzirom na to da sam bila veoma zadovoljna svojim poslom dramaturga u pozorištu "Boško Buha" - kaže u izjavi za Glas javnosti Ivana Dimić, nova direktorka Drame Narodnog pozorišta.
- Veoma sam dobro upoznata sa svim dešavanjima u toj kući, jer sam još u vreme kada je LJubivoje Tadić bio upravnik, bila savetnica tadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << direktora Drame Nikite Milivojevića. Takođe, bila sam i pomoćnik ministra kulture za stvaralaštvo, a u mom resoru, među četiri ustanove koje sam vodila, nalazilo se i Narodno pozorište. Znam da je mnogo teže biti upravnik nacionalnog teatra, nego direktor Drame. Dolazim u poznatu sredinu, a sa svim ljudima iz ansambla sam radila i niko od njih mi nije nepoznat. Naravno, u ovom trenutku ne mogu da govorim o nekim konkretnim planovima, jer prvo moram da dođem u kancelariju, pa ćemo onda da vidimo šta ćemo dalje da radimo. Znam samo da, što se tiče mog osnovnog posla, a reč je o pravljenju repertoara, neće biti nikakvih promena do juna, jer se to tada radi. Prema tome, šta god da je do tada zacrtano, moje će biti samo da to sprovedem. Ne mogu sada da se pravim važna i da donosim neke nove stvari, ako već postoje neke koje su ranije ugovorene... - istakla je Ivana Dimić, pripovedač i dramaturg, koja je na funkciju direktora Drame imenovana prekjuče odlukom upravnika Narodnog pozorišta Božidara Đurovića.
Piše kratke priče, drame, televizijska scenarija i prevodi sa engleskog i francuskog jezika. Objavila je knjige priča "Crna zelen" (1995), "Mahorka, mastilo i muž" (1998), "Uzimanje vremena" (2001) i "Ima li koga"? (2006).
Do sada su joj izvedene četiri drame - "Pred ogledalom" (Atelje 212, 1986), "Pepeljuga" (Malo pozorište Duško Radović, 1989), "Golje" (Pozorište na Terazijama, 2001) i "Zmajovini pangalozi" (Boško Buha, 2007).
