Izvor: Politika, 14.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posmatrač iz prikrajka
Đorđe Bobić, glavni arhitekta grada Beograda, u galeriji „Ozon” izložiće svoje crteže koji su sabrani u knjizi „Radni naslov: !”, u izdanju „Samizdata B92”
U beogradskoj galeriji „Ozon” na Andrićevom vencu večeras u 19 časova biće otvorena izložba crteža glavnog arhitekte grada Beograda Đorđa Bobića, kojom će se ovaj gradski čelnik predstaviti beogradskoj publici u sasvim drugačijem svetlu. Naime, ovoga puta Bobić nije onaj koji aktivno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << učestvuje u životu grada i donosi odluke, već samo posmatrač iz prikrajka koji, u tradiciji vrsnih crtača i karikaturista, malim brzopoteznim vinjetama i grafičkim replikama reaguje na svet koji ga okružuje.
Svi ovi vizuelni zapisi sabrani su u knjizi crteža „Radni naslov: !” koju je objavila izdavačka kuća „Samizdat B92”, a prihod od njene prodaje namenjen je Sigurnoj kući za žene i decu žrtve nasilja.
O svom zanimljivom begu iz svakodnevice, Đorđe Bobić kaže:
– Ovi crteži su neka vrsta mog intimnog dnevnika, znači potpuno lična i neobavezna stvar. U džepu stalno nosim blokčić u koji beležim događaje iz moje okoline. Crtanje mi je hobi kojim se bavim godinama i nema nikakve veze sa poslom koji trenutno obavljam niti sa arhitekturom.
Nikada nije razmišljao o tome da crteže izvadi iz fioke i predstavi javnosti, ali ga je na ovu odluku ubedio njegov verni prijatelj slikar Čeda Vasić.
– Zaista nemam predstavu kako će crteži izgledati u galeriji. Nikada ih nisam video na gomili ili poređane u nekom nizu, na zidovima. Za mene, oni su oduvek bili samo deo mog blokčeta koji svuda vučem sa sobom. Međutim, kada sam ih izvadio iz fioke i dobro sagledao, shvatio sam da je to jedna ozbiljna količina nedovoljno kvalitetnog umetničkog rada koji se ipak dopao mojim kolegama i prijateljima. Čini mi se da je Mileta Prodanović, autor predgovora, bio u pravu kada je rekao da ove vinjete nemaju posebnu umetničku vrednost jer su one zapravo „samo jedna žvrca”. Smisao treba tražiti u celini, samokritičan je Bobić.
Pravi je problem bio, kako nam objašnjava naš sagovornik, napraviti izbor od nekoliko hiljada crteža koji su godinama nastajali. U knjizi će se naći negde oko stotinak minijatura koje pokrivaju razne teme, od savremenih do onih o Don Kihotu, Hamletu, Beogradu"
Autori postavke zamislili su da posetiocima predstave Bobićeve crteže na jedan sasvim netipičan način. Oni će, uz pomoć video bima i projektora, biti prikazani na zidu galerije, a dvadesetak crteža će biti okačeni malim štipaljkama na sajlicama, kao veš.
Privrženost karikaturi datira još iz studentskih dana kada je Đorđe Bobić sarađivao sa „Ježom” i tako zarađivao za džeparac. Ta pasija je ostala do današnjih dana i predstavlja neku vrstu odmora od strogog arhitektonskog crteža. Najviše voli da crta ujutro dok pije kafu, a neretko stvara i na dugačkim nezanimljivim sastancima, zatim uz televiziju ili u kafiću dok sedi sa prijateljima. Zanimljivo je da su svi na to navikli, i više ga niko i ne pita šta to crta. Uglavnom crta ljude koji su tu, među nama, a često se mnogi od njih i prepoznaju.
– Svoj hobi doživljavam kao najelementarniju terapiju. Za crtež se hvatam kao za slamčicu. Otkad radim ovaj posao crtam više nego ranije. Što je situacija stresnija, energičnije reagujem. U našim životima i okruženju vlada nekakva napetost da čovek mora negde da nađe odušak. Postoje samo tri opcije – ili ćete se propiti ili skočiti sa osmog sprata ili ćete radite ovo što ja radim – u šali kaže Bobić, i dodaje:
– Još prošle godine pao je dogovor da izložba bude u aprilu. Tada sam računao da će izbori biti u martu, pa sam mislio da će taman proći ta gužva. Međutim, izbori su premešteni za maj, tako da moja izložba pada usred izborne kampanje što mi se uopšte ne dopada, jer će je ljudi povezivati sa funkcijom na kojoj se nalazim. Ne bih voleo da se to u medijima povezuje, jer je ova izložba moja intimna stvar i nema nikakve veze niti sa mojim poslom, niti sa izborima.
To je upravo i jedan od glavnih razloga što je Bobić o sopstvenom trošku finansirao knjigu i izložbu jer je, kako priznaje, želeo da se distancira od funkcije na kojoj se trenutno nalazi.
I za kraj, Đorđe Bobić nam obećava da će na izložbi biti dobra atmosfera koju će upotpuniti romantična muzika Karlosa Gardela, prvog pevača tanga, koga je naš sagovornik otkrio na prošlogodišnjem turističkom putovanju u Patagoniji, u Argentini.
– Reč je o snimcima od pre sto godina koji imaju onaj čuveni šum. Mislim da će ta arhaika lepo ići uz crteže. Jer, u mojim crtežima zapravo ima i neke čežnje za prošlim vremenima kojih se rado sećam, što je sasvim primereno mojim godinama. Nešto je lepo prošlo, a pojma nemam šta nas čeka sutra. To je podsvesna priča o mojim crtežima.
Isidora Masniković
[objavljeno: 15/04/2008]
.jpg)
