Izvor: S media, 24.Jul.2009, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Poslednja" poetska celina Miodraga Pavlovića
Pesnici,novinari, poštovaoci poezije akademika Miodraga Pavlovića (81) bili su juče svedoci predstavljanja njegove zbirke " Pitao sam svetlost" u izdanju smederevske "Arke", za koju je autor rekao da je "poslednje poetska celina koju će napisati".
Akademik Risto Vasilevski, osnivač i vlasnik " Arke" koja već nekoliko poslendjih godina objavljuje najviše knjiga poezije u Srbiji vršeći značajnu misiju u sredini gde se poezija ne kupuje iako se veoma puno piše, rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da je veoma pocastvovan što mu je Pavlović poverio objavljivanje ove zbirke koju pesnik smatra za završni tom poetske trilogije.
"Arka" je prva objavila zbirke "Život u jaruzi" (2006), zatim sledeće godine "Život u jaruzi-Ktitorov sin" koje, sa najnovijom , prema rečima autora, odslikavaju poetiku njegovih poznih godina.
O trilogiji, koja prema mišljenju Vasilevskog višestruko podiže njegov ugled kao vodećeg izdavača srpske savremene poezije, on je kazao da u njoj " vibriraju sve faze Pavlovićevog pesništva,ali ozračene svežinom koja zapanjuje".
Vasilevski, koji je i sam afirmisani pesnik i prevodilac poezije, smatrra da su u poslednjoj zbirci "poruke jasne i kada su ogrnute plaštovima metafora i simbola" a da je umesto " svevvremene freske postanja koju je skinuo sa kamenog portala manastira na njeno mesto stavio fresku naše privremene savremenosti".
Sa velikim poštovanjem i divljenjem prema autoru o knjizi govorile su mr Tatajana Lazarević-Miloševcić, profesor književnosti u smederevskoj Gimnaziji i književni kritičar i istoričarka umetnosti i takodje veliki znalac literature, posebno Palovićevog dela, Vera Horvat.
Pavlović se poverio da je pre objavljivanja knjige isčitao velik broj pesama srpskih pesnika koje su objavljene poslednjih desetak godina da bi video gde u tu poetsko podneblje "staje" ova zbirka. On je otkrio da je bio iznenadjen elelemntima koje je sagledao u svojim stihovima da pocetak i kraj zbirke odišu jakim tragičnim akcentima i da u nekim izbija na površinu ironija koje ranije nije bio svestan ali je očigledno da ju je uvek nosio u sebi.
On je skromno zaključio da i ova knjiga pokazuje "njegovo poverenje u reč, svetost i svetlost".
