Izvor: Blic, 19.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portreti poništenih ljudi
Portreti poništenih ljudi
Život je još grozniji od slika koje umetnik radi u svom ateljeu, izjavio je nedavno, slikar Velizar Krstić, čije smo nove grafike upravo imali prilike da vidimo u Galeriji 'Glas'. Ne zatvarajući oči pred svetom, onakvim kakav jeste, poznati umetnik slikao je, nekada: muve, ženu sa papilotnama na glavi, istrošene predmete, zatočenike, emigrante, ranjenike i narikače, ali i 'velike govornike'. Njegove spodobe ili bića sa krikom, tokom ove decenije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smenili su likovi iz čitulja i portreti nekih poništenih ljudi. Slike Velizara Krstića su i dalje pandani tom groznom životu, s početka priče.
Krstić je, inače, stekao zavidno likovno obrazovanje na akademijama u svetu i kod nas, redovni je profesor na FLU u Beogradu, a predavao je, jedno vreme, i na Fakultetu likovnih i primenjenih umetnosti Aristotelovog univerziteta u Solunu.
Da li su optužbe na rad naših umetničkih visokoškolskih ustanova uvek opravdane, i da li je moguće ličnim autoritetom uticati na bilo šta, dok je Zakon o univerzitetu na snazi?
Što se tiče primedbi da se studenti primaju preko veze, moje ubeđenje je da u umetnosti nema protekcije. Umetnik se postaje rođenjem, a škole su tu samo da pomognu da se lakše dođe do samog sebe. Netalentovan čovek ne može da bude student likovne akademije. Zakon je, međutim, dao velika ovlašćenja dekanu, i često dolazi do kolizije između njega i naučno-umetničkog veća. Zakon apsolutno treba razmotriti, i sve stvari, koje su se u praksi pokazale lošim promeniti.
Odakle crpite inspiraciju za najnovije radove?
Opsednut sam čovekom i njegovim likom predstavljenim u novinama i na velikim reklamnim plakatima, odnosno ikonografijom urbanog miljea velikog grada. Pogotovo su mi zanimljivi izborni plakati sa likovima koji obećavaju, sa parolama koje se nikad ne ispune, i, normalno, svi ti plakati se posle bacaju, što... ne bih voleo da se dogodi sa mojim grafikama... Pored toga, podstaknut sam bio i činjenicom da, pod uticajem savremenih tehnologija i medija, čovek polako gubi sebe. Pretvaramo se u brojeve, svaki podatak o nama je evidentiran, čovek postaje samo isprana ljuštura.
Ceo vaš opus, u krajnjoj liniji, izražava naš strah od smrti. No, mnogi se plaše i umetnosti...
Ljudi zaziru od umetnosti, jer su se i kroz školu i putem raznih medija, koji ih bombarduju šund proizvodima, odvojili od prave umetnosti. Zbog toga je danas najveća galerija Knez Mihailova ulica. LJ. JELISAVAC
