Izvor: RTS, 21.Apr.2016, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polemika o izložbi u Kući legata
U Kući legata zatvorena je izložba iz privatne zbirke Svetlane i Zorana Jovičića – "Između sećanja i zaborava". Od kada je otvorena, izaziva polemiku među istoričarima umetnosti i kolekcionarima među kojima je mnogo onih koji tvrde da većina dela nije autentično.
Od osamdeset slika u beogradskoj Kući legata na izložbi "Između sećanja i zaborava", bar trećinu, trebalo bi što pre zaboraviti, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << opominje grupa istoričara umetnosti. Uvereni su da dela umetnika poput Nadežde Petrović, Ignjata Joba, Đorđa Andrejevića Kuna, ne mogu da se pripišu ovim slikarima.
Istoričari umetnosti koji tvrde da izložene slike nisu videle autore na čije se ime vlasnici zbirke pozivaju, tražili su da se izložba što pre zatvori.
Rukovodstvo Kuće legata nije, kako su naveli u saopštenju, želelo da podlegne pritiscima. Izložba je ostala do poslednjeg dana.
"Mi imamo sučeljene dve grupe stručnjaka, mi smo zadovoljni time, ne volimo skandale, ali smo zadovoljni što je Kuća legata u Knez Mihailovoj 46 prepuna ne samo ljubitelja slikarstva nego i istoričara umetnosti, kolekcionara i građana", kaže predsednik Upravnog odbora Kuće legata Miroslav Tasić.
Stručnjaci ne moraju ni da je gledaju, uveren je Nikola Kusovac. Falsifikat je, kaže, blaga reč.
"To su rđave interpretacije rđavo potpisane, rđavo datirane slike na koje se ne bi trebalo osvrtati. Dali su sliku Ignjata Joba koja nema veze sa Jobom, i što je još gore Bogdana Šuputa, kažem još gore jer je Šuput evidentiran ceo", kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac.
Vlasnica zbirke Svetlana Jovičić kaže da je insinuacija bila da su tendenciozno izložili slike da su ih prodali na crnom tržištu i od toga se obogatili.
"Može kolekcionar da napravi grešku, ali o tome se razgovara o tome se raspravlja. Mi smo izložili ono u šta verujemo da je to što je izloženo", dodaje Jovičićeva.
U sud kritike veruje istoričarka umetnosti Irina Subotić. Zato je napisala predgovor katalogu. Pred kamere nije htela, nezadovoljna tonom polemike koja prati izložbu.
"Ono što je problem u stvarnosti kulture Beograda i Srbije je da nemamo relevantno telo koje bi obuhvatilo istoričare umetnosti i dalo nešto što je stručno mišljenje. Sada možemo da vrednujemo između dva pola, onih koji vrhunski vrednuju um dela i onih koji su opozitni", dodaje Tasić.
Kusovac kaže da se to nigde u svetu ne radi, već se odlazi kod ljudi kojima se veruje.
Slučaj kolekcije Jovičić, veruju stručnjaci, na odgovornost i oprez opominje ne samo kolekcionare i kupce, već i institucije koje izložbama daju legitimitet privatnim kolekcijama. Više od hiljadu posetilaca videlo je izložbu za skoro mesec dana.
