Izvor: Glas javnosti, 16.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poezije nema bez slobodnog vremena
Poetski opus Miroslava Maksimovića, jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika, nedavno je ovenčan uglednom književnom nagradom „Desanka Maksimović“. Aktuelnom zbirkom poezije „Skamenjeni“ Miroslav Maksimović je iskazao svoj stav prema današnjici.
Gde je mesto poezije danas?
- U današnjem društvenom okruženju poezija ne postoji. To je smela tvrdnja, koju svaki čitalac Glasa može da opovrgne brojnim primerima, pa, evo, i primerom da se u novinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << objavljuje razgovor sa jednim pesnikom. Ja sam, međutim, namerno pojačao formulaciju odgovora na vaše pitanje - da bih ukazao na tendenciju razvoja ljudska društva koji ide u pravcu da se u čoveku izgubi potreba za poezijom, filozofijom i sličnim duhovnim disciplinama bez kojih se ne može doći do smisla života. Prostor potrebe za smislom zatrpava se forsiranjem uglavnom izmišljenih potrošačkih potreba. Nameće se trka za zadovoljavanjem tih potreba i čovek, jednostavno, nema ni vremena, ni unutrašnjeg vremena da se okrene suštinskoj strani svog života. Ali i resursi te potrošnje imaju svoju granicu. Kad se iscrpu, eto nama opet poezije i filozofije... Ako pre toga ne uništimo prirodnu osnovu biološkog opstanka čoveka.
Stevan Raičković je 1950. objavio čuveni sonet „Kamena uspavanka“, a vi ste 2005. objavili, kao knjigu, sonetni venac „Skamenjeni“, napisan po Raičkovićevom sonetu. Ima li neke simbolike u tom skamenjivanju?
- Raičković je svoj sonet napisao neposredno posle Drugog svetskog rata, a „Skamenjeni“ su napisani posle građanskog rata uzrokovanog raspadom Jugoslavije, koji još nema ime. To nije slučajno, ni to što rat još nema ime, ali ima žrtve i gotovo unapred određene krivce, a ni to što su te dve književne tvorevine nastale u poratnim godinama. I u sonetu i u sonetnom vencu skamenjene su, simbolično, suze i sudbine - različite, ali u suštini iste - ljudi koji pripadaju Raičkovićevom i mom narodu. To skamenjivanje u umetnosti nije ono koje traži politika, ratna pravda (koja je u istoriji uvek funkcionisala onako kako su nalagali ratni pobednici), i zato je univerzalno, nije ograničeno na srpski narod, kome autori tih dela pripadaju.
Ali uvek je mnogo onih koji se ne skamenjuju nego se, uopšteno rečeno, prilagođavaju?
- Da, tako je, i u istoriji i u sadašnjosti. To je, valjda, uslov opstanka i pojedinaca i naroda. Ali iz prilagođavanja, opet uopšteno rečeno, ne izlazi ni umetnost ni istorijska bit postojanja. Skamenjivanje je u tom pogledu mnogo plodnije.
Ima li „skamenjivanja“ danas i ovde?
- Da se razumemo, kamen u poeziji nije isto što i kamen u nekoj tuči, ili kamen u nekoj šljunkari, gde se prodaje na kilo. Sve je to kamen, ali su različite njegove uloge. U tuči ćete s tim kamenom biti pobednik ili poraženi, u šljunkari ćete biti argat ili bogati vlasnik, a samo u poeziji, odnosno umetnosti možete postati kamen, skameniti se, tj. biti kamen-čovek. Samo tu ima skamenjivanja. I u istoriji, i u sadašnjosti. Zato valjda poezija i opstaje: niti vas može nahraniti, nit’ vas može napojiti, a kad-tad bude vam neophodna.
Da li je ova današnja vreva, kako reče jedan pesnik, „živimo na strujnom kolu“, otežavajuća okolnost za jednog poetu?
- Otežavajuća je za poeziju. Da bi čovek osetio potrebu za poezijom, potrebno mu je slobodno vreme, možda tiha patnja ili tiha radost, ali svakako mi nije potrebna opterećenost životnim trkama i frkama. Trčeći - neko za tzv. uspehom, a neko, bogami, za korom hleba - ne stižemo da se suočimo sa smislom te trke. Ni sa poezijom, koja se uvek javlja kao (prva?) iskra zapretane vatre smisla. Ovo što sam rekao odnosi se na primanje poezije, ali izgleda da te okolnosti ne destimulišu ljude da pišu poeziju. Pesnika ima, i pesnika i pesničkih knjiga ima više nego pre, recimo, četrdeset godina, ali poezija je mnogo manje prisutna u životu društva. Ne znam kako da tu situaciju kvalifikujem.
Evo jos jednog najznacajnijeg srpskog pesnika.Pa koliko mi to imamo znacajnih?Ja za ovu induviduu do danas nisam cuo i ako se knjizevnoscu bavim vise od 30 godina.
Gde cete uporidjivati poeziju Raickovica sa ovim (meni jos uvek) nepoznatim pesnikom.
