Izvor: B92, 25.Jan.2013, 18:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počinje rekonstrukcija trezora NBS

Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić najavio je na konferenciji za novinare da sledeće sedmice počinje dislokacija građe iz Trezora Odeljenja za arheografiju nacionalne biblioteke, a krajem sedmice i radovi na njegovoj rekonstrukciji i opremanju.

Načelnik Odeljenja tehničko-bezbednosne zaštite mr Milisav Vulović rekao je da će radovi u trezoru podrazumevati adaptaciju podnih obloga, zidnih obloga, instalacija, uvešće se centralizovana klima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i ispoštovaće se sva pravila protivpožarne zaštite.

"Za adaptaciju ovog odeljenja određeni su projekti i to arhitektonsko-građevinski projekti, mašinski, projekti instalacije, tj. elektro i mašinskih instalacija, a cilj je da se dobije nov, funkcionalan prostor, centralno klimatizovan sa strogo kontrolisanim parametrima temperature i vlažnosti kako bi se ostvarili optimalni uslovi za čuvanje srednjovekovnih rukopisa", objasnio je Vulović.

On je naglasio da je važno da će celokupan prostor arheografskog trezora i fototeke biti obezbeđen kontrolom pristupa i video nadzorom.

Vulović je najavio da tokom sledeće sedmice počinju pripremni radovi, arhitektonsko-građevinski radovi, a nakon javnog poziva i tendera i svi ostali.

Koliko će radovi trajati zavisi od tendera, ali očekuje se da sve bude gotovo do kraja godine.

"Rekonstrukcijom stvoriće se optimalni uslovi da to bude potpuno nezavisan sistem - imaće svoju ventilaciju, svoje grejanje, svoju klimatizaciju, sa takozvanim ovlaživačkim i odvlaživačkim sekcijama (onim što vlaži i što skuplja vlagu)", istakao je Vulović.

Načelnik Odeljenja za zaštitu, restauraciju i konzervaciju Željko Mladićević je ocenio da problemi sa kojim se suočavaju u trezoru nisu mali i da se prvenstveno odnose na klimatske uslove.

Shodno preporukama i propisima za smeštaj i čuvanje stare arhivske građe temperatura prostorije mora da bude u opsegu između 16 i 20 stepeni, a relativna vlažnost vazduha 50 procenata, plus-minus pet procenata, s tim što se toleriše između 40 i 60 procenata, ispričao je Mladićević.

Prostorija ne sme da ima direktan upliv dnevne svetlosti i mora da postoji konstantna izmena vazduha, koja se postiže ventilacijom.

"Kod nas u trezoru trenutno postoji samo ventilacioni sistem koji unosi spoljni vazduh, odnosno izmenjujemo vazduh u depou tako što unosimo spoljni vazduh koji nije klimatizovan. Kada tokom zimskih meseci imate suv vazduh i uključeno grejanje u biblioteci, imate presušen vazduh u samom depou, što znači da je često ispod kritične granice od 40 procena relativne vlažnosti, a često se nalazi i vazduh koji je na 30 procenata vlage", ispričao je Mladićević.

On je precizirao da zbog niske vlažnosti do presušivanja pergamenta, do pojave krtosti. "Imamo gomilu rukopisa na pergamentu koji su trenutno u stanju presušivanja i može doći do pucanja tih listova u narednih 10 do 15 godina, što ugrožava naš fond", dodao je Mladićević.

On je rekao da se pak dešava da u jesen i proleće vlažnost prelazi gornju granicu od 60 posto, a u slučaju da je vlaga u depou 65 procenata i više, može doći do pojave mikroorganizama na samoj građi.

Temperatura, prema njegovim rečima, ubrzava starenje papira. Jedan deo fototeke ima prozor, a dnevna svetlost ubrzava degradaciju pergamenta i posebno fotoosetljivih materijala, kao što su mikrofilmovi, fotografije, negativi.

"Temperatura za mikrofilmove treba da bude ispod 20 stepeni. Nama se dešava zbog tog prozora i zbog toga što nemamo ventilaciju da nam se mikrofilmovi slepljuju, pošto temeperatura ide i preko 30 stepeni u najtoplijim mesecima godine", primetio je Mladićević.

On je rekao i da do 2011. nisu imali uređaje za praćenje mikroklimatskih uslova i vršili su samo povremena merenja, a u novembru prošle godine su uveli prvi put digitalni sistem merenja - takozvane "data logere".

Grejanje u biblioteci centralno, tako da se ne može isključiti i na isti način se greju i čitaonice i depoi, a to utiče i na vlažnost vazduha.

"Rekonstrukcijom dobićemo klimatizovan prostor, uvešćemo takozvanu klima komoru, koja će imati sekciju za ventilaciju sa najsavremenijim eko filterima, sekciju za hlađenje, sekciju toplotnog grejača i sekciju za vlaženje i odvlaživanje vazduha", istakao je Mladićević.

Problem predstavljaju i police nabavljenje pre više decenija, koje su počele da rđaju, dok ograničene kapacitete trebalo bi da reše "kompakt police".

"Sledeća faza bi trebalo da bude rad na sanaciji ostalih depoa u zgradi. Ovaj depo je najmanji po kvadraturi - 150 kvadratnih metara i iziskuje najmanje sredstava - 10,5 miliona dinara", rekao je Mladićević.

Načelnica Odeljenja za arheografiju prof. dr Tatjana Subotin-Golubović rekla je da se u ovom trezoru čuva izuzetno vredna zbirka srednjovekovnih srpskih rukopisa koji su nastajali od kraja 12. i početkom 13. veka pa do negde 17. veka.

Upravo je završena revizija fonda i pored 307 rukopisa, otkrili su još jednu grupu fragmenata, tako da se fond povećao za 17 jedinica.

"Pored srpske zbirke, imamo i nešto grčkih fragmenata, što smo otkrili prilikom revizije i njih ćemo tek obraditi. Još uvek ne znamo šta je to po sadržaju. Imamo i malu zbirku etiopskih rukopisa, izuzetno vrednih zato što je etiopska tradicija posvedočena rukopisom tek od 14. veka i do danas oni štampanu knjigu ne koriste. Mi imamo rukopise u rasponu od 16. do 19. veka", rekla je Subotin-Golubović.

Prethodnih pet godina (2008-2013) čuvali su i Miroslavljevo jevanđelje, koje je prethodne noći prebačeno u Narodni muzej.

Nastavak na B92...

Studio B: Rekonstrukcija Trezora Narodne biblioteke Srbije