Izvor: Studio B, 17.Jan.2013, 12:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počela proslava 17 vekova Milanskog edikta

Svečanost povodom proslave 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, zakonskog akta kojim je rimski car Konstantin dozvolio ispovedanje hrišćanske vere, počela je u Narodnom pozorištu u Nišu obraćanjem ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina.

Nakon Čepurina skupu su se obratili i predstavnici verskih zajednica a očekuje se i početak koncerta duhovne muzike hora moskovskog Sretenjskog manastira.   

Svečanosti prisustvuju predstavnici Vlade Srbije, diplomatskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << kora i predstavnici verskih zajednica u Srbiji. Pre početka svečanog koncerta, glumac Tanasije Uzunović sa balkona Narodnog pozorišta pročitao je Milanski edikt.   

Domaćin svečanog koncerta u Narodnom pozorištu u Nišu je ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin, a prisustvuju predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej.   

Rimski imperator car Konstantin Veliki, rođen u Nišu, tadašnjem Naisusu, proglasio je 313. godine nove ere u Milanu edikt kojim je zabranjen progon hrišćana, omogućena sloboda hrišćanske veroispovesti i naloženo vraćanje oduzetih dobara hrišćanima.   

Pravoslavni hrišćani posvetili su 21. maj po julijanskom, odnosno 3. jun po gregorijanskom kalendaru, caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni, a tog dana u svim crkvama služe se svečane praznične liturgije.

 

Savremene poruke edikta 

 

Za Srbiju je čast što se jubilej Milanskog edikta svetkuje u našoj zemlji i nismo to zavredili samo zato što je veliki car Konstantin rođen u Medijani kod Niša, već zato što Srbija danas živi po principima Milanskog edikta, izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić i naglasio da su poruke ovog dokumenta aktuelne i svevremene. 

Srbija i njeni građani imaju Ustavom i zakonima zagarantovanu slobodu veroispovesti ili kako je car Konstantin napisao u Milanskom ediktu "pravo da slede i veruju bez uznemiravanja", rekao je Nikolić na svečanosti obeležavanja 1.700 godina od usvajanja dokumena kojim je hrišćanstvo ozakonjeno kao religija u Rimskom carstvu. 

Milanski edikt je za nas filozofija života i ovaj jubilej nije za nas demonstracija kulture sećanja, već istinska slava jednog od najznačajnijeg civilizacijskih dokumenata, ukazao je Nikolić. Za Srbiju, dodao je on, zemlju Konstantinovog rođenja, zemlju u kojoj se svaki vladar trudio da uz svoje ime nekako veže i ime velikog Konstantina, njegove poruke su aktuelne i svevremene. 

Promovišemo ih kao opšte vrednosti, čija principijelnost i humanost, na ponos čovečanstva, opstaju kroz vekove i kao putokazi, kao luč, rekao je Nikolić. Konstantin se krstio neposredno pred smrt i moguće je da je za sve zasluge koje je imao za hriščanstvo, smatrao da posle krštenja ne sme da počini nijedan greh, naveo je Nikolić. 

Nikolić je istakao da bi takvom iskušenju teško odoleo neki od današnjih vladara, koji su kršetni u ranom detinjstvu, a koji su često nepoznatim ljudima i čitavim narodima počinili više grehova od nekrštenog Konstantina. U delu poruka iz Milanskog edikta, svojevrsnog zakona o ravnopravnosti hrišćanske vere u rimskom carstvu, prepoznajemo osnove ljudskih prava i slobode koje su i dalje aktuelne - sloboda izbora vere, pravo čoveka da je sledi i da veruje bez uznemiravanja, predočio je Nikolić. 

Pred slovima Milanskog edikta neka svako, bez obzira da li Gospodu služi kao pastir ili vernik, da li je uopšte verujući, makar u sebi odgovori da li je dovoljno tolerantan, ne samo prema onima koji pripadaju drugim verama, već i onima oko sebe, prema bližnjima, susedima, prema nepoznatom čoveku, naglasio je Nikolić. 

Svako neka veruje kako mu srce hoće. Tim Konstantinovim rečima vera mnogih od nas postala je vera živih i slobodnih ljudi, rekao je Nikolić.  Ovom porukom, izgovorenom za večnost, i ovom svečanošću, proglašavam 2013. godinu godinom Milanskog edikta u Srbiji, rekao je Nikolić.

 

Nastavak na Studio B...

RTS: Srbija živi po principima Milanskog edikta