Izvor: Politika, 17.Nov.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobuna koja još traje
U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine večeras prva retrospektivna izložba o borbi Nuneta Popovića i grupe „Magnet” protiv režima Slobodana Miloševića
Novi Sad – Umetnost i kreativnost u Srbiji devedesetih godina Nune Popović i grupa „Magnet” pretvorili su u efektan model nenasilne borbe protiv totalitarnog režima Slobodana Miloševića. Ulične, masmedijske akcije bile su platforma za najveći studentski i građanski protest, koji je trajao tri meseca i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sprečio tadašnju vlast da lažira rezultate na lokalnim izborima, a značajan deo njihove strategije mogao je da se prepozna i u delovanju pokreta „Otpor”. Petnaest godine posle osnivanja „Magneta” Muzej savremene umetnosti Vojvodine organizovao je prvu retrospektivnu izložbu ove grupe.
Postavka pod nazivom „Živela sloboda!” biće otvorena večeras u 19 časova, a javnosti će kroz printove velikog formata, fotografije, video zapise, faksimile medijskih izveštaja, artefakte i brojna dokumenta, prvi put biti predstavljena ukupna slika o radu Nuneta Popovića i grupe „Magnet” od 1996. do 1998. godine. Izložbu prati i obimna monografija sa mnoštvom svedočanstava o strit-art projektima grupe, reakcijama javnosti i analizama događaja, a takođe će biti predstavljen i vebsajt urađen po najnovijim produkcijskim standardima.
Dela „Magneta” sadrže dve važne karakteristike: poznatu formu javne protestne aktivnosti koja se danas uobičajeno naziva performans i koja objedinjava iskustva vizuelnih umetnosti, pozorišta i literature, ali koja je po prvi put „formatirana” za masmedije kao sredstvo uz pomoć koga je grupa efektno doprla do najšire javnosti, što pre toga nije uspelo niti jednoj umetničkoj, a ni drugačijim institucijama i organizacijama. –Performansi „Magneta” podsticali su osećanja pobune i izazivali potrebe za aktivnim, kreativnim i nenasilnim otporom protiv krvavog režima – kaže istoričar umetnosti Jovan Despotović.
„Magnet” su 1996. godine osnovali stipendisti Književne škole „Tradicija avangarde”, koju je pokrenuo i vodio Vujica Rešin Tucić od 1993. do 1995. godine. Jezgro grupe su činili Nune Popović, Ivan Pravdić i Jelena Marjanov, a u radu su učestvovali i Siniša Tucić, Nikola Popović, Marija Lončar, Vladimir Acan i Mina Vuletić, kao i drugi saradnici različitih profesija i starosti. Zbog angažmana sa grupom „Magnet”, protiv Nuneta Popovića od 1997. godine je vođen montirani sudski procesa, koji je nastavljen i posle demokratskih promena u Srbiji, sve do zastarevanja optužnice krajem 2003. godine.
–Trebalo bi da je decenija i po dovoljna „istorijska distanca” za davanje konačnih sudova o ovom umetničkom fenomenu i aktivizmu devedesetih. Međutim, posle početnog preobražaja našeg društva između 2000. i 2003. godine, nastupio je ubrzani povratak na staro političko stanje. To je razlog što na delovanje Nuneta Popovića i grupe „Magnet” danas možemo pre da gledamo kao na još uvek aktuelno ponašanje i stanje pobune iz ranijeg perioda, nego da se iz lagodne akademske pozicije bavimo pukom istorizacijom – ističe Despotović.
----------------------------------------------
Nune: Reciklirani uništivači života
Početkom NATO bombardovanja, aprila 1999. godine, Nunetu Popoviću je bilo zakazano suđenje na kojem je trebalo da bude „kažnjen za primer”, zbog čega je morao da napusti Srbiju. Godinu dana proveo je u Crnoj Gori, gde je vodio informativni internet portal Medija klub, koji je na pet jezika izveštavao o događajima u Srbiji, a potom je otišao u Sloveniju, gde je takođe imao niz aktivnosti protiv Miloševićevog režima. Živeo je i radio u Ljubljani do 2010. kada se preselio u Novi Sad. O „avanturi” koja se zvala „Magnet” kaže:
–Cilj je bio dvostruk. Opšti: pronaći način kako da se savlada strah i nenasilno izađe tiraninu na crtu da bi se stvorilo društvo na novim vrednostima, i lični: ostati živ i izbeći odlazak u zatvor. Nenasilni način otpora je nađen, predstavljen i primenjen, tiranina više nema, ali je opstao njegov mutirani sistem negativnih vrednosti, koji je reciklirao stare i koji reprodukuje nove uništavače života i budućnosti. Ja sam naučio da kad nešto ne znam, pitam onoga ko zna. Mi smo danas u situaciji da se naše društvo nije suštinski promenilo, a da politička elita misli da je bogomdana. Zato se zlopatimo.
M. Mijušković
objavljeno: 18.11.2011.
