Izvor: Danas, 20.Feb.2016, 00:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Persijska poezija kojoj se divio Gete
Srpski prepev najvećeg lirskog dela persijske književnosti - Hafizovog "Divana", čije se objavljivanje očekivalo još od poslednjeg Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, predstavljen je juče u Narodnoj biblioteci Srbije povodom Dana državnosti Republike Iran.
Poeziju, koja je bez daha ostavila i velikog Johana Volfganga Getea, a preko njega, među vodećim srpskim pesnicima 19. veka ostavila traga i u stihovima Jovana Jovanovića Zmaja, na srpski je sa bošnjačkog prevoda >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Bećira Džake prepevao književnik Slobodan Blažov Đurović. Oko 500 Hafizovih gazela - "persijskih soneta" minijaturama je ilustrovao vodeći savremeni iranski minijaturista Mahmud Farščjan, uz kaligrafije iz pera persijskih umetnika Galamhuseina Amirhanija i Džalila Rasula.
- Prepevati Hafizove stihove za mene je bio zaista veliki izazov. Privukli su me svojom izrazitom metafizičkom, duhovnom crtom, jakim ljubavnim osećanjima. U njima se često pominje kafana, vino, ljubav, draga koja ga je ostavila i on pati..., ali sve to je dignuto na visok duhovni i metafizički pijedestal tako da je to ravno fascinaciji. Hafiz je trajno aktuelan i savremen - i u vremenu u kom je živeo, a i sad. To su univerzalni pesnici koji su poštovali i druge tradicije i kulture. Tada nije bilo toliko ostrašćenosti koliko je, nažalost, ima danas. Mislim da se vraća vreme potrebe da se kulture opet zbliže, a Hafiz je jedna od vitalnih spona - kaže za Danas Slobodan Đurović.
On objašnjava da je osećao je veliku odgovornost jer je Hafizov "Divan", uz Kur'an i Muhamedove hadise (pouke) obavezni deo biblioteke gotovo svake iranske kuće, ali i zbog činjenice da je u arapskom svetu poezija "dignuta na nivo kulta".
- Ne treba zaboraviti da u Arabiji maltene svaki čovek - od kalfe do cara, piše pesme i da se poezija visoko vrednuje. Nadam se da će takav trenutak doći i u nas i da će i kod nas sazreti neko takvo uzvišeno i sveto osećanje - naglašava Đurović.
O srpskom prepevu Hafizovog "Divana", čiji je izdavač Iranski kulturni centra u Beogradu, juče su u Narodnoj biblioteci govorili direktor NBS Laslo Blašković, ambasador Irana u Srbiji Madžid Fahimpur, upravnik Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" Aleksandar Jerkov i prvi čovek Iranskog kulturnog centra Mahmud Šaluji, koji je napisao predgovor i objašnjena u prevodu Aleksandra Dragovića.
Blašković i Jerkov ukazali su na uticaje persijske poezije, posebno Hafizove i drugih sufitskih mističara na dela Jovana Jovanovića Zmaja, Ive Andriće, Meše Selimovića i bošnjačku književnost. Profesor Jerkov je istakao da se "u odnosima kultura moraju slaviti trenuci kada se one približavaju", mada "iako je u našoj istoriji bilo neuporedivo više sukoba, borbi, sudaranja sa islamom, nego radosnog sažimanja i zajedničkog života", treba upoznati i druge kulture da bi bolje upoznali sebe. Prema njegovim rečima, "ovo Hafizovo remek-delo je takav primer susreta kultura u kome ostajući različiti, možemo biti bliži".
- "Divan" je dragocena kolekcija znanja, podseća na naše i na sva prethodna vremena. Hafiz je mistički pesnik koji traga za božanskom egzistencijom i postojanjem - ide putevima zemaljskim da bi dostigao nebesku visinu. On je gnostički mislilac i strastveni zaljubljenik bogotražiteljske svesti i pročišćene prirode koji iskreno voli ono što je spoznao. Njegova poezija je teška i dvosmislena, zbog čega nije jednostavno govoriti o njoj - naglasio je Mahmud Šaluji.
Posle njegove ocene da je Hafizova poezija još lepša uz muziku, usledio je mini-koncert iranskog sastava koji je izveo tradicionalnu muziku pokrajine Huzestan.
Mističar iz Širaza
Šemsudin Muhamed Širazi, poznat kao Hafiz (1325 - 1390) bio je rodom iz Širaza, gde je proveo skoro čitav život i gde se nalazi i njegov grob, koji je i danas mesto okupljanja pesnika. U iranskoj književnosti smatra se da "Hafezova poezija izražava najdublje duhovne doktrine islama i da nijedan drugi pesnik na persijskom jeziku nije uspeo da dostigne to savršenstvo i prenese ono što duša u stvarnosti preživljava". Njegovo veliko pesničko delo ostavilo je u senci njegov značaj kao satiričara, na koji ukazuju pojedini istoričari književnosti.
