Izvor: Politika, 27.Avg.2013, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pavle Vuisić je bio vrlo topao čovek

Umetnik mora da bude svoj i samo onda kada je autentičan, on može da bude razumljiv i prihvatljiv za druge

Tokom više od pola veka karijere, glumica Vera Čukić odigrala je više od 30 uloga na filmu, 14 u TV serijama, više od 50 u TV dramama i nebrojeno u pozorištu. Osvojila je mnoge nagrade, kojima je preksinoć dodala i priznanje „Pavle Vuisić”. Ovu nagradu, na Festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg filma u Nišu, dodelilo joj je Udruženje filmskih glumaca Srbije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Priznanje ju je vrlo obradovalo, pogotovu jer dolazi od kolega sa kojima je toliko često i blisko radila, ali i zbog glumačke veličine čije ime nagrada nosi.

Nagradu ste dobili od žirija koji čine tri prethodna dobitnika priznanja: Neda Arnerić, Petar Božović i Marko Nikolić, vaš partner iz „Dnevnika uvreda”. Je li ova nagrada značajnija utoliko što dolazi od kolega, čiji je sud uglavom najstroži?

Znači mnogo. Znači da ste se lepo slagali, da ste bili fer igrač, da ste i vi njima pružali šansu. Oni ovom nagradom kažu: Hvala za ono što si ti nama dala. Nagradu sam shvatila kao rezultat našeg sveukupnog odnosa. Ne mogu da postojim samo za sebe. Zajedno stvaramo čak i kad je reč o monodrami. Glumac može mnogo da daje, ali mora i da dobija energiju da bi to što je zamišljeno moglo da oživi i da bude preneto na publiku.

Karijeru ste počeli sa Pavlom Vuisićem u filmu „Kroz granje nebo” a sada ste laureat nagrade koja nosi njegovo ime. Kako ga se sećate?

Imala sam 15 godina kada sam u tom filmu Stoleta Jankovića, po prozi „Velika deca” Antonija Isakovića, igrala partizansku bolničarku Branku. Pavla se sećam kao neobičnog, vrlo obrazovanog i toplog čoveka. Takvog sam ga stalno doživljavala, ne samo kroz njegove uloge nego i kada sam ga sretala. Igrala sam s njim više puta. Jednom smo Pavle, Milan Srdoč i ja igrali u TV drami „Funta sa štedne knjižice” Zdravka Šotre, koja je odlično prihvaćena. Posle 10 godina, TV Beograd je odlučila da ponovo snimi tu dramu i opet smo igrali nas troje. Nikada nisam radila rimejk nečega što sam već igrala pa još sa istim saradnicima.

Na festivalu u Nišu nagrađeni ste za ulogu u filmu „I bog stvori kafansku pevačicu” 1972. Zašto je taj film i danas moderan?

I u tom filmu je igrao Pavle Vuisić. Bata Živojinović je tumačio glavnu ulogu i za mene je to jedna od njegovih najlepših uloga, drugačija od onoga što je igrao. Volim taj film. Po načinu kadriranja, tempu, scenariju, emotivnosti i dalje je moderan. Još više ga izdiže njegova jasna priča. Za film je važna priča jer ona vezuje publiku. Gledaoci vole da prate razvoj događaja, emocije i ličnosti. Taj film ima sve ovo.

Više od 80 uloga ste ostvarili samo na filmu i TV. Jesu li vam i dalje najdraže uloge Ane u „Dnevniku uvreda” i Kifline majke u „Zaboravljenima”?

Igrala sam različite likove, ali lik Ane u „Dnevniku uvreda” jeste nešto što me je duboko zaokupilo. I u kontaktu s publikom videla sam da im je taj lik blizak, kao i Kiflina majka u „Zaboravljenima”. Uloga Kifline majke nije glavna, ali je meni toliko poznata, toliko imam bolnog saosećanja za takve žene jer znam da postoje i koliko su one nesrećne i za sebe i za svoje dete.

Jesu li vama najstroži kritičari ćerka Ivana Mihić, glumica i pisac, i suprug Gordan Mihić, scenarista?

Posmatrači smo i slušaoci onoga što radi svako od nas i imamo stavove o tome. Sve troje smo se složili da umetnik mora da bude potpuno slobodan i da može da stvara čak i uprkos trendovima i dopadanjima. Umetnik mora da bude ubeđen i da do kraja prati svoja osećanja. Mora da osluškuje svet oko sebe, da posmatra ljude i situacije, da vidi okolnosti, ali mora da sledi sebe. Uvek mora da bude svoj i samo onda kada je autentičan, on može da bude razumljiv i prihvatljiv za druge.

Uvek sam spremna da saslušam kritiku, bez obzira na to koliko je ona stroga. Saslušaću je, provući ću je kroz sebe, razmisliti i ako se negde složim – poslušaću je, a ako ne – ići ću svojim putem.

Ima li danas ponuda za uloge?

Nemam ponuda. Pojave se tu i tamo, ali ne da se neko otima o mene.

Gledate li domaće filmove i serije?

Prestala sam da gledam TV, ali propratim po neku epizodu neke serije. Sve mi je to slično. Novije filmove nisam gledala. Ne idem često u bioskop. Pogledam samo nešto o čemu se mnogo govori da vidim zašto neki film toliko okupira pažnju.

----------------------------------------------

Više od 3.000 izvođenja u pozorištu

Pored filmske karijere, Vera Čukić je u pozorištu imala više od 3.000 izvođenja predstava kojima ni ne pamti broj. Za svaku od predstava u kojima je igrala kaže da je za nijansu drugačija od ostalih:

– Početak moje karijere obeležila je predstava „Razmene” u režiji Predraga Bajčetića, mog profesora na akademiji, koji mi je dao šansu da igram glavnu ulogu pored tri velika glumca: Mire Stupice, Petra Banićevića i Predraga Tasovca. Zahvaljujući toj ulozi, dobila sam angažman u Ateljeu 212, koje je tad bilo avangardno pozorište, u smislu istraživanja novih načina rada, pristupa, razmišljanja, emocija.

U Ateljeu je ostala nekoliko godina, i odigrala ulogu devojčice u predstavi „Viktor ili deca na vlasti”. Ta uloga joj je omogućila da je pozovu u Narodno pozorište, u koje je prešla i gde je ostala 30 godina.

– U Narodnom sam igrala u „Braći Karamazovi”, „Siranu Deberžeraku”, „Mizantorpu”... a taj deo moje karijere je obeležila „Nečista krv”. Kasnije sam igrala u „Maski” po Crnjanskom, i lik generalice Ade je obeležio moje zrelo doba u pozorištu. Nagrađena sam nagradom „Raša Plaović”.

Ivan Aranđelović

objavljeno: 28.08.2013.

Nastavak na Politika...