Izvor: Blic, 01.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patriciji u hramu, plebs na mukama
Koncert svetske zvezde Eme Šaplen u pratnji Hora i Orkestra RTS, Ognjena Radivojevića i Aleksandra Simića u Mauzoleju na rimskom arheološkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca, primer je kako je lepa i smela ideja arheologa entuzijaste, do pre par dana pomoćnika ministra kulture Miomira Koraća, razočarala više hiljada posetilaca koji su pristigli što autobusom, što vozom i svojim automobilima da gledaju nesvakidašnji spektakl osmišljen da bi se sakupila sredstva za uređenje i dalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iskopavanje nekadašnjeg glavnog grada Gornje Mezije.
Spektakl u Kostolcu, održan na novoustanovljeni „Dan Viminacijuma", počeo je u večernjim satima defileom rimskih dvokolica, legionara, senatora i građana, koje je predvodio dr Miomir Korać, inače rukovodilac istraživanja na ovom lokalitetu. Ovaj spektakl, na žalost, videli su samo oni koji su se prvi probili na putu.
Stići do Viminacijuma bio je pravi podvig. Već na putu ka Kostolcu, u redu ispred rampe, čekalo se čitav sat. Kod Termoelektrane „Drmno", gde je bio predviđen parking, gužva je bila tolika da su na kraju svi automobile ostavljali gde stignu. Autobusi koji su tu sačekivali publiku da je prevezu do Viminacijuma, nakon što ista prođe rampu za kontrolu prtljaga, nisu imali gde da se okrenu. Bilo ih je dovoljno, ne može se reći, ali to nije pomoglo. Posle nekoliko stotina metara pređenih autobusom putnici su morali napolje, na još jedan pregled, da bi ponovo ušli u autobus. Zašto niko nije znao da im kaže. Otprilike dva kilometra dalje, na ulazu u Viminacijum, posetioci su ponovo izašli iz autobusa i nastavili pešice do Mauzoleja.
Asfaltirani put koji do njega vodi nije bio osvetljen. Od rimske arheologije niko ništa nije mogao da vidi. Najznačajniji objekti su pokriveni, što je logično, ali svejedno, dovući toliki narod a ne osvetliti mu ni put kojim će se kretati ni rimsko nalazište u najmanju ruku je ponižavajuće. Sreća da je svet željan dobre stare muzike povezane sa elementima moderne bio vrlo pristojan, te tokom dva sata, koliko je vaš novinar tamo izdržao stojeći na vetru, nije došlo ni do jednog incidenta. A moglo je jer obezbeđenje nije bilo onakvo kakvo je obevazno u ovakvim prilikama.
Po dolasku, dočekalo nas je još jedno neprijatno iznenađenje. Emu Šaplen i kompaniju mogli smo da gledamo i slušamo preko dva video-bima koja su se lelujala na vetru jer nisu bila čvrsto zašrafljena. Ema i ostali nisu se mogli videti uživo ni krajičkom oka. Oni su zajedno sa zvanicama u togama bili u prostoru čak ograđenom žicom, unutra u Mauzoleju. Razočarana publika napuštala je zato Viminacijum pre kraja koncerta, dok je druga još pristizala raspitujući se zašto se prethodna vraća. I tu je, takođe, pokazala lepo vaspitanje. Uredno su jedni išli levom drugi desnom stranom puta. Isparkirati se u povratku kući bio je njen drugi podvig.
Na sva zvona reklamirani koncert, ipak, otkrio nam je dve pozitivne strane. Prva je da se svaka propaganda isplati jer se narod odazvao u zaista fascinantnom broju. Druga, da narod zaista ima potrebu za vrhunskom kulturom. Niko nije zamerio to što su patriciji u zaštićenoj zoni (uostalom, oni su karte platili kao vid donacije za Viminacijum), već što je njima, s druge strane, spektakl uskraćen.
Tako, naravno, nije moralo biti. I svi propusti idu na dušu organizatora koji je, prosto rečeno, u jednom segmentu zakazao. Mogla se podići bina kao što se inače na masovnim koncertima radi kako bi svi bar malo videli uvažene muzičare, a video-bimovi bi poslužili kao pomoćna sredstva za praćenje nastupa. Ako to nije bilo izvodljivo, video-bimovi su mogli da budu postavljeni na nekom od trgova u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Požarevcu, Kosjeriću, čime bi se izbeglo maltretiranje plebsa i pokazalo uvažavanje građana koji, takođe, posredno učestvuju u finasiranju svog Viminacijuma.
.jpg)
