Izvor: B92, 12.Mar.2016, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paković: Predstava o Đinđiću, i podsećanje i osveta...
Izabrati Zorana Đinđića u političkom smislu kao uzor nije jednostavno, zato je i ubijen, država nije mogla da prati te reforme koje je on predlagao, kaže u razgovoru za Tanjug reditelj predstave "Ubiti Zorana Đinđića" koja se večeras izvodi u Mikser hausu.
Predstava je, kaže, napravljena u produkciji Studenstkog kulturnog centra Novi Sad, producent je Zdravko Vulin i, dodaje Paković, izvrsna ekipa Otporaša koji su to i ostali, premijera je bila 5. oktobra 1012. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"To je jedan važan datum i slobodarski dan, koji je zapravo likvidiran pre 13 godina", konstatuje Paković i dodaje da je predstava igrana tridesetak puta, svuda po Srbiji i regionu i da je uvek dobro primljena.
Odnosno, kako navodi, primljena je onako kako su autori hteli, jer, objašnjava, kad radite jednu predstavu imate nameru da potaknete publiku na određeno razmišljanje i emocije, pa je tako i nastala predstava za koju kažu - i plakao bih, i smejao bih se.
Taj je utisak zato što, objašnjava Paković, to jeste bio tragičan događaj i "mi živimo to ubijanje već 13 godina", ali predstava nosi ujedno i njegov duh.
"To ubistvo je strašno, ubijen je jedan izuzetno sposoban čovek, koji je uložio sav svoj život u promene, ali hteo sam da pokažem da ima tog entuzijazma, jer on je zaista posle godina pod Miloševićem uspeo da nam unese entuzijazam, da nas probudi, da se opet osećamo živima...", navodi Paković.
Predstavu je, kako je sam više puta izjavio, napravio kao neku vrstu osvete svima koji su priželjkivali ubistvo premijera, ali i onima koji su se od toga okoristili.
A takvih je, navodi, više kategorija - onih kojima je ta smrt dobro došla, koji su tu smrt pripremali, koji su naredili, izvršilaca...
"Imate one koji su je priželjkivali i one koji nisu ruke okrvavili, ali su se dobro okoristili tom smrću, čak tamo gde smo to najmanje očekivali, unutar stranke, unutar same vlade, a imate i one koji u tom trenutku nisu bili nigde, ali su zauzeli nakon ubistva ključne pozicije i u stranci i u državi i na nekim drugim kurentnim mestima", navodi Paković.
Podseća na Đinđićeve reči izgovorene neposredno pre ubistva: "Pa, moramo da radimo, nećemo valjda dopustiti da za deset godina se formira neka vlada u kojoj će opet biti SPS-ovci, JUL-ovci i svi ovi drugi", i konstatuje da se upravo to dogodilo vrlo brzo.
Prepričava scenu "istorijskog pomirenja", za koju kaže: "imate jedan čin, rukuju se lideri SPS i DS ispod portreta Zorana Đinđića i meni u tom trenutku upravo se javljaju te reči, jer to se dešava...".
Istovremeno, primećuje Paković, dešava se pokušaj rehabilitacije Slobodana Miloševića.
Pokušaj rehabilitacije potkrepljuje time što, kako navodi, i članovi aktuelne vlade odlaze na grob Miloševića i tamo govore neistine o slobodarstvu njegove politike, a "ta je politika zavila u crno ovu zemlju onako kako to nikad niko pre toga nije učinio".
"Došlo je do jedne shizofrenije i u ideološkom i u političkom smislu i pre svega u moralnom smislu, a moralna shizofrenija vam je nemoral, ništa drugo", uveren je Paković.
U tom smislu komentariše i "jučerašnji performans" u znak sećanja na Miloševića, a koji je organizovalo udruženje "Sloboda" u Beogradu.
"Kako se to obično kaže - da nije tragično bilo bi mnogo smešno, počev od samog imena tog društva, 'sloboda', koje promoviše najneslobodarskije ideje", navodi Paković, koji za poruku Mirjane Marković učesnicima skupa kaže da je jeziva i smešna.
Za njega je, međutim, kako kaže, to što je poručila "iz svog azila, zbrinuta u sestrinskoj Rusiji", normalno i logično.
"Mirjana Marković je uvek živela u azilu, dobro zbrinuta, i izvan našeg društva, ona nikad nije delila zapravo sudbinu ovog društva, a društvu je krojila sudbinu zajedno sa svojim suprugom, i evo kako ju je skrojila, stvar je groteskna u stvari, ona je i jeziva i smešna", zaključio je Paković.
