Izvor: Blic, 25.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo nije era kulture
Ovo nije era kulture
Pozitivne vibracije sa grafika poznatog grčkog umetnika Ksenisa Sahinisa, izrađenih u tehnici drvoreza i savremenom tehnologijom, šire se, ovih dana, sa zidova Galerije 'Grafički kolektiv', dočaravajući nam svetlosti i dubine mora... Sahinis predaje crtanje i grafiku na Fakultetu likovnih i primenjenih umetnosti Aristotelovog univerziteta u Solunu, a biografija mu je obeležena brojnim nastupima širom sveta.
'Po drugi put samostalno izlažem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Beogradu, a učestvovao sam i na mnogim grafičkim bijenalima u Jugoslaviji. Već šest godina unazad, stalno sam na relaciji Solun-Beograd, ali i Novi Sad, Užice... Priznajem da se pomalo i osećam Srbinom. Naučio sam mnogo o grafici od svojih univerzitetskih kolega: o etičkom principu u toj disciplini, o institucijama i – kako biti prijatelj sa njima' – rekao je za 'Blic' Ksenis Sahinis. Da li je teško biti umetnik u vašoj zemlji?
- To je teško svuda u svetu. Ponekad su neki od nas srećni pa i putem medija postaju zvezde, uspevajući da zarade dosta novca, ali to ne čini umetnost ni boljom ni lošijom. U pitanju je čista lutrija. Međutim, biti umetnik – da, to je i teško, baš kao kada svako jutro vidite svoje lice u ogledalu, podvrgavajući ga samokritici. U Grčkoj ima i previše umetnika, ali ne možete da sprečite ljude da to postanu. Imamo dve akademije, jednu u Atini i drugu u Solunu i svake godine diplomira oko 120 osoba.
Imate li ideju kako da još unapredimo inače dobru razmenu između naših zemalja?
- Nadam se da će ona uskoro biti zvaničnija kroz programe razmene Evropske unije, kojima još jedino Srbija nije obuhvaćena, za razliku od Bosne, Slovenije, Hrvatske i Makedonije. Malo po malo, i moćnicima u Briselu postaće jasno da ne može da bude van sistema jedna od kulturno najproduktivnijih zemalja. Želim da se to dogodi što pre. Postoji mnogo ustanovljenih programa, kao što su 'Erazmus' i 'Socrates' za evropsku univerzitetsku razmenu i šire od toga, tako da ćemo ih iskoristiti da bismo bili još više zajedno. Međutim, uprkos teškoćama, svih ovih godina, ljudi iz naših zemalja su prelazili granicu, ostavljajući iza sebe sve ono loše što im se događalo, i skupa smo sanjali i kretali se kroz umetnost. Pošto znate kakvi problemi muče naše umetnike, kako ih ohrabriti?
- Najvažnije je da postoji plemenita relacija među individuama. Uvek smo se trudili da pozivamo ljude iz Jugoslavije. Za nedelju dana, imaćemo izložbu beogradskih studenata u Neapoli centru, posredstvom prof. Velizara Krstića. Lj. Jelisavac
