Izvor: Politika, 17.Nov.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otmeni duh Jovana Ćirilova
Bio je zaštitnik i obožavatelj lepote, svestan da je i estetika ružnog jednako vredna, držao se navika i manira, bio je modernistički tradicionalista i tradicionalni modernista
U jednoj svojoj pesmi, Jovan opisuje šetnju s Krležom obalom Ciriškog jezera. Na Krležino pitanje koliko mu je godina, Jovan odgovara: „O, zaista mnogo, trideset osam.” „Dovoljno vremena za nekoliko katedrala”, kaže stari pisac. Pesma završava pesimistično: bez katedrala na vidiku, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glas pesnika, jer Jovan je bio i pesnik, što mu neće priznati kao što mu, za života, nisu priznavali štošta. Biti svestran, biti homo universalis, u podneblju fah-idiota, nije laka stvar. Svojim urođenim gospodstvenim šarmom i nehajnom otmenošću duha, Jovan se nosio s tom činjenicom, ne pridajući joj značaja.
Jovan je voleo reči. Rječoljubac, tako ga je nazvao njegov prijatelj i kolega, znameniti zagrebački pozorišni kritičar, Dalibor Foretić. I to je jedan od mnogih Jovanovih paradoksa: pokazivao je Beogradu neverbalni ili plesni teatar, pozorište prizora, umetnost performansa, a bavio se rečima, više nego bilo čime drugim. Bio je egzistencijalista i sartrovac, a znao je da bez dekadencije nema umetnosti. Bio je žiznjeradosni antropološki pesimista. Bio je baštinik prosvetiteljskih ideja koji nema sumnju da je Dostojevski u pravu. Bio je zaštitnik i obožavatelj lepote, svestan da je i estetika ružnog jednako vredna. Držao se navika i manira, a bio je avanturista duha i tela. Bio je modernistički tradicionalista i tradicionalni modernista, žudeo je za novim, uvek zagledan u staro.
Bio je eliotovski intelektualac. U svom slavnom i ključnom eseju, „Tradicija i individualni talenat”, Eliot kaže da se tradicija ne nasleđuje, nego stiče. I to je bila jedna od Jovanovih misija: sredini nesklonoj pamćenju, a naklonjenoj svakoj isključivosti, suprotstavljao je njenu sopstvenu krhku tradiciju uvek je dovodeći u blizinu savremenosti. Razumevao je da se ne može negovati kultura bez odnosa spram njene prošlosti, odnosa koji ima biti stvaralački, ne apologetski. Širinu znanja plemenio je dubinom uvida.
Nije podnosio samo jednu stvar: lenjost duha. Mediokritete je u svoj svet pripuštao samo koliko je nužno, okretao se onima od kojih je mogao učiti, večito mladenački nagnut nad zdencem saznanja. Nije razumevao netrpeljivost: svestan čovekovih slabosti i ograničenja, iako agnostik, praštao je, ponekad i suviše. Reč „osveta” nije bila deo njegovog ličnog rečnika. Baš kao što je umeo da bude ironičan i samoironičan, nije umeo da bude zloban. Orijentalnu čulnost odevao je u ruho okcidentalnog intelekta, Istoku nije suprotstavljao Zapad, niti obrnuto, toleranciju je podrazumevao, demokratski duh bio mu je prirođen.
Nije gubio vreme: bio je uvek za korak ispred svog doba, znajući da za to neće biti nagrađen. Zlobu epohe i podneblja pobeđivao je jednostavno – činio je drugima i za druge ono što oni nisu njemu i za njega. Tamo gde su drugi ostajali zagledani u pupak sopstvenog sitnog interesa, on je podizao pogled u pravcu nedogledne budućnosti, s punom verom u opšte dobro. Nije se grebao o svoje vreme, davao mu je ton i karakter.
S Jovanovim odlaskom, završila se jedna epoha humanističke inteligencije, pristojnosti, čulne i intelektualne radoznalosti. Za Jovanom Ćirilovim ostaje nekoliko katedrala duha i neizmerno nasleđe.
----------------------------------
Sahrana u četvrtak
Povodom smrti Jovana Ćirilova biće održane dve komemoracije.
Centralna gradska komemoracija održaće se sutra u 11.30 u Skupštini grada (Dragoslava Jovanovića 2).
Drugi komemorativni skup zakazan je za četvrtak 20. novembar u 12 sati na Sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Jovan Ćirilov će biti sahranjen istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Polazak iz kapele je u 14.30.
Gorčin Stojanović
objavljeno: 18.11.2014.
