Izvor: Blic, 18.Jun.2015, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak barda, našeg Đuze
„Kad sve sabereš i oduzmeš, čoveku u životu zapravo ostaju samo male radosti. A smeha, smeha i dobre volje nikad dosta”, govorio je Vlastimir - Đuza Stojiljković.
Kako je “Blicu” rečeno u Kliničkom centru, gde je bio hospitalizovan, naš slavni glumac Vlastimir - Đuza Stojiljković (85) je preminuo u noći između 16. i 17. juna na Intenzivnoj nezi Infektivne klinike KCS. Imao je bakteriju klostridiju, zbog koje mu je zdravstveno stanje bilo sve gore. Iz dana u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dan je kopneo.
Stojiljković je u oktobru prošle godine imao moždani udar. Potom je boravio u domu za stara lica „Lug”, gde je, prema rečima supruge Dušanke, ponovo naučio da govori i hoda. Pogoršanje u procesu rehabilitacije nastupilo je pre nepunih mesec dana kada je zbog infekcije prebačen na Infektivnu kliniku KCB.
Čudesni glumac Vlastimir Stojiljković (1929. Kruševac) ostaće upamćen kako po zaista brojnim maestralnim ulogama na pozornici, malim i velikim ekranima tako i po sjajnoj ličnosti, toplini, etičnosti, čovekoljubivosti, neposrednosti, bliskosti i gospodstvu u isti mah. Kako je za sebe govorio, u glumi se obreo gotovo slučajno. Rođen je 1929. u učiteljskoj porodici u Kruševcu, gde je završio gimnaziju i amaterski se bavio pozorištem. Upisao je zatim Tehnički fakultet u Beogradu, koji je napustio u trećem semestru i upisao Akademiju. Bio je to, kako je rekao, “sudbonosni saltomortale”... Profesionalnu karijeru je započeo 1951. u Beogradskom dramskom, gde je radio do 1968, potom prelazi u Atelje 212. U Beogradsko dramsko se vraća deset godina kasnije da bi 1985. ponovo prešao u Atelje, gde je ostao do 1995, kada je penzionisan, ali na sceni ostaje sve do jeseni prošle godine.
Ostvario je veliki broj izvrsnih pozorišnih uloga: Neprijatelj naroda (Stokman), Pred slepim zidom (Ognjen), Doživljaji Nikoletine Bursaća (Jovica Jež), Generali ili srodstvo po oružju (Pukovnik Blauring), Sentandrejska rapsodija (Šamika), Čaplja (Monogamov), Očevi i oci (Stevan Medaković), Šajlok (naslovna uloga), Kralj Lir (Luda), Brana (Finbar), Trg heroja (Robert Šuster), Putujuće pozorište Šopalović (Vasilije Šopalović), Elijahova stolica (Jakob Šnajder), Otac na službenom putu (Dino Zolj), Filumena Marturano (Alfredo) i druge.
Njegova blistava karijera na malim i velikim ekranima tekla je uporedo sa pozorišnom, a ne tako davno upitan da se osvrne na karijeru, rekao je: “Kao da je sve to proletelo u trenu. Teško mi je da odredim šta je tu bilo presudno. Jer događa se da vam je nešto vrlo važno u nekom periodu, a kasnije i ne baš. Danas vam se interesantnim čini nešto što vam u datom trenutku i nije bilo... Ne znam. Ima glumaca koji su od početka težili za karijerom i uspeli da je ostvare. Meni je velika satisfakcija to što sam bez sračunate namere da to uradim ipak uspeo da opravdam trajanje. Glumac traje dok je živ”.
Tuđa Zemlja
Đuza je na filmu debitovao 1957. u „Tuđoj zemlji“ Jožea Galea.
Više od igre
U seriji “Više od igre” Zdravka Šotre Đuza je maestralno odigrao ulogu apotekara Belog.
Pop Ćira i Pop Spira
Pamtimo Berberina Šacu u “Pop Ćiri i pop Spiri” Soje Jovanovića.
Ljubav i moda
Prvu veliku ulogu ostvario je u filmu “Ljubav i moda”.
Pozorište u kući
Veliku popularnost Đuza je stekao u „Pozorištu u kući“ ulogom Rodoljuba - Rođe Petrovića.
Srećni ljudi
Sredinom devedesetih je odigrao ulogu simpatičnog italijansko-srpskog plemića, varalice Marija Marka del Tintoreta u seriji „Srećni ljudi“.
Lift za peti sprat
Sa Milenom Dravić Đuza je bio domaćin u televizijskom šou-programu “Lift za peti sprat”.
Patak Dača
Stojiljković je pozajmljivao glasove junacima brojnih crtanih filmova, ali je ostao najviše upamćen kao Patak Dača, iako su na spisku još Rafaelo („Nindža kornjače“), Bendžamin Frenklin...
Otvorena vrata
Đuza igra Antonija Micija, zavodnika i probisveta, koji se pojavio u porodici Anđelić kao Antoan, najčuveniji francuski fotograf...
Beba Lončar: Doskora sam ga viđala
Legendarna lepotica Beba Lončar sa Đuzom je igrala u filmu “Ljubav i moda”, koji pamtimo i po njegovoj interpretaciji pesme “Devojko mala”.
- Mnogo mi je žao. Doskora sam ga viđala u Majke Jevrosime kako odlazi na probe u Atelje 212. Sa njim je definitivno otišlo divno vreme naše mladosti. Dragi Đuzo, počivaj u miru.
Ljiljana Lašić: Nije bio lak, bio je vrhunski
- Sa Đuzom se znam još od 1969, kada smo zajedno snimali “Diplomce”. Bio je to gospodin glumac! Sećam se da su mlađe kolege učile od njega mnogo toga, a ne samo o glumi. Nije bio lak partner, ali je bio vrhunski glumac. Mi smo bili i komšije na Vračaru...
Jagoš Marković: Hvala za svaku reč, nem sam...
- Hvala mu za svaku reč, svaku misao, svaki osmeh, a bilo ih je da se pamte! Gospodin glumac. Oprostite, nem sam... nemušt... On nije imao godine. Sa njim odlazi deo nas. Bez njega smo mračniji i prostiji, sa njim smo bili bolji. Blago nama koji smo bili njegovi savremenici bar deo vremena, učili od njega. Tolika skromnost koja je samo uvećavala njegovo gospodstvo. Neponovljiv je veličanstveni Đuza, neponovljiv...
Svetlana Bojković: Ostala sam bez prijatelja
- Ogroman gubitak za glumište, za umetnost, za kulturu. Za mene lično to je ogroman gubitak izuzetnog prijatelja i dugogodišnjeg glumačkog partnera. Kakva toplina je zračila iz njega, kakvo vrhunsko umeće. Posle Pere Kralja, ostala sam bez još jednog velikog prijatelja.
Dragan Bjelogrlić: Miran, tih i nadasve voljen čovek
Genije jednostavnosti. Umetnik minimalizma. Jedan od najmodernijih i najvećih glumaca koje je izrodila srpska i jugoslovenska scena. Miran, tih i nadasve voljen čovek. Imao sam čast da svoju poslednju ulogu odigra u mom filmu. Njegove plave, nežne, setne oči, iz kojih iskri suza, dok izgovara svoju poslednju filmsku rečenicu, nikada neću zaboraviti…
