Izvor: Blic, 14.Apr.2015, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak Gintera Grasa: Bio je obožavan i osporavan
Onaj ko teško daje obećanja vernije ih održava, reči su slavnog nemačkog pisca koji je umro juče u 87. godini.
Čuveni književnik, nobelovac Ginter Gras preminuo je juče u bolnici u gradu Libeku. Rođen je 1927. godine u poljskom mestu Dancigu (danas Gdanjsk), a svetsku slavu stekao je romanom “Limeni doboš”, koji je objavio 1959. i po kojem je dve decenije kasnije Šlendorf snimio istoimeni film ovenčan i Oskarom i kanskom Zlatnom palmom. Nobelovu nagradu za književnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobio je 1999. Njegova književnost se obično svrstava u umetnički pokret Vergangenheitsbewältigung, što u prevodu znači “sporazumevanje sa prošlošću”. U čuvene naslove kojima je osvojio i ovdašnju čitalačku publiku ubrajaju se “Mačka i miš”, “Pseće godine”, “Hodom raka”…
Snaga iz poraza
- Sa smrću Gintera Grasa, nešto slično kao i sa Saramagovom pre nekoliko godina, iz evropske književnosti polagano odlazi onaj moćni duh epske volje koja je težila ne samo da obuhvati svet u njegovom totalitetu nego i da ga objasni, ma koliko to danas izgledalo izlišno i nemoguće - kaže Mihajlo Pantić.
- Mada se ne bih mogao ubrojati u pasionirane čitaoce Grasovih dela, to nipošto ne znači da se ne divim stvaralačkom naporu te volje, koja se u velikoj meri oslanja na duboku tradiciju, a snagu crpe iz globalnog ljudskog poraza 20. veka. Grasovi romani, pre svih „Limeni doboš“ i „Lumbur“, ostaju kao važno fikcionalno svedočanstvo toga civilizacijskog poraza u kojem se uklanjanje i relativizacija svakog moralnog korektiva pokazala kao pogubna. Van svakog spora, veliki pisac sa biografijom čija kontroverznost upotpunjuje utisak o sveopštem posrnuću sveta - napominje Pantić.
„Ljušteći luk“
Ginter Gras, sin nemačkog trgovca, bio je i slikar, grafičar, politički aktivan renomirani intelektualac...
Godine 2006. objavio je autobiografsku knjigu “Ljušteći luk”, a u tom periodu i progovara o tome da je kao mladić krajem Drugog svetskog rata bio u nacističkim SS jedinicama, što je izazvalo burne polemike, tim pre što je decenijama pre toga slovio za moralnu instancu posleratne Nemačke.
Bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme i polemika oko toga. Zabranjen mu je ulazak u Izrael, a Nobelova nagrada mu nije oduzeta. Kod nas je polemika i osporavanja bilo i po pitanju njegovog odnosa prema NATO bombardovanju Srbije 1999.
- Bio sam protiv bombardovanja Srbije i Beograda, pogotovo kada su te čuvene kolateralne greške uzele maha... To je bila moja pogrešna procena, danas bih se s dodatnim iskustvom sa američkim vojnim intervencijama i njihovim posledicama zalagao protiv bombardovanja - rekao je prošle godine Gras povodom svog ranijeg odnosa prema agresiji na SR Jugoslaviju.
Bio za demokratiju i socijalizam
Kada je o politici reč, Gras je za sebe (intervju u “Vremenu” novembra 2014) rekao da je demokratski socijalista: ”Pojmovi demokratija i socijalizam su neodvojivi, jedno uslovljava drugo. Bez socijalne pravde demokratija ne može da funkcioniše i obrnuto, bez demokratske kontrole socijalizam se izvitoperi u jednopartijski sistem, što smo Često bili u prilici da vidimo.”
