Izvor: Politika, 08.Jul.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oči u oči sa kulturnom elitom
U književnom poslu uvek mi je na umu bila Volterova krilatica da o živima treba pisati s merom a o mrtvima istinu – kaže Kosta Dimitrijević
Valjevo – Među novinarima bilo je i ima podosta uspešnih književnih stvaralaca , ali jedan je Kosta Dimitrijević (rođen 1933. u Beogradu) koji ovih dana obeležava šest decenija izuzetno plodnog rada. Ovaj penzionisani novinar samo u svom matičnom listu „Politici”, pored ostalog, objavio je preko 50 kulturnoistorijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << feljtona a kao književnik 47 knjiga svih žanrova od romana, eseja, putopisa, hronika do memoarsko-biografskih beleški. Nedavno u Valjevu učestvujući na tradicionalnim književnim razgovorima u organizaciji ovdašnje Gradske biblioteke, predstavio je svoju najnoviju knjigu „Neobične sudbine – životni fragmenti” koja se iz posebnih uglova bavi životopisom mnogih značajnih ljudi koji su zadužili srpsku kulturu, nauku i obrazovanje.
U središnjem delu knjige od 550 strana, u izdanju beogradskog „Prometeja”, utaboreno je preko 50 naših istaknutih književnika, slikara, akademika, besednika i vanserijskih intelektualaca. Ipak, takozvane „zvezde” u ovom ešalonu poznatih su među književnicima Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Dobrica Ćosić, Živorad Lazić a Peđa Milosavljević, Beta Vukanović, Toma Rosandić, Olja Ivanjicki, Miodrag Đilas i Radovan Trnavac Mića među slikarima i vajarima. Sa svima njima autor je neposredno „oči u oči” razgovarao a sa Isidorom Sekulić, na primer, bio je u kontaktu od srednjoškolskih dana do njene smrti.
„Ostavite beležnicu po strani. Rado ću vam pričati o temama koje vas interesuju, jer volim da razgovaram sa mladim ljudima. Ako smatrate da je što zanimljivo od mog kazivanja, zabeležite to u svoj dnevnik. Tako sam i ja nekada činila. Ali, mojih dnevnika nema više. Sve sam ih spalila posle Đilasovog napada. I sebe bih, samo da je Beograd imao krematorijum...” – jedan je od fragmenata iz beleške sećanja na veliku Isidoru Sekulić.
– Onog momenta kad sam se upustio u književni posao na umu mi je uvek bila Volterova krilatica – da o živima treba pisati s obzirom a o mrtvima istinu. To nije bilo lako, ali i pored brojnih neprijatnosti među kojima je bilo i zabranjivanja nekoliko mojih knjiga uspevao sam da ostanem na nogama i nastavljam sa radom. Događalo se kao što je bio slučaj sa knjigom „Razgovori i ćutanja Ive Andrića” koja je od čitalaca sklonjena, jer je tadašnjim cenzorima zasmetalo „ćutanje”, da nešto kasnije dobijem Oktobarsku nagradu Beograda. Inače, meni je bio cilj da u ovoj knjizi izvučem po nekoliko ključnih i najjačih razmišljanja i pouka iz celokupnog stvaralaštva i realnog života mojih markantnih sagovornika, objašnjava Dimitrijević.
U još dobrom stvaralačkom raspoloženju, Kosta Dimitrijević sa nestrpljenjem očekuje da se ovih dana iz štampe pojavi kapitalna knjiga „Veliki Beograd” u kojoj se bavio srpskom prestonicom, odnosno njenim uzdizanjem od praistorije do takozvanog zlatnog doba u vreme kralja Petra Prvog Karađorđevića.
Budo Novović
objavljeno: 09.07.2011
