Izvor: B92, 29.Jul.2011, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi film Đanija di Gregorija
Filmski režiser Đani di Gregorio, koji je postao poznat tek sa 60 godina, pravi nežne, duhovite i dirljive komedije o starenju, majkama i romansama.
Đani di Gregorio (Gianni Di Gregorio) postao je iznenada poznat kada mu je bilo 60 godina. Na pitanje novinara šta bi bilo da se uspeh nije dogodio, on duhovito odgovara da bi verovatno završio ispod mosta ili kao notorni alkoholičar.
Život mu je promenio njegov film Praznični ručak (Mid-August Lunch) >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za koji je napisao scenario, režirao ga, glumio u njemu, i čak ga snimio u sopstvenom stanu. To je priča o čoveku koji vodi računa o zahtevnoj majci kojoa ima čak 93 godine. Zaplet čini trenutak kada mu tri prijatelja na čuvanje ostave i svoje majke. Ovaj film je Gregoriju doneo nagradu za najbolji rediteljski debi na Venecijanskom filmskom festivalu 2008. godine, nakon čega je osvojio brojne nagrade na drugim festivalima. Film je zaradio sedam miliona engleskih funti, a snimljen je sa skromnih 400 hiljada funti.
Pre nego što je postao poznat, Gregorio je režirao pozorišne predstave, bio asistent režije i pisao scenarija. Priznaje da mu je slava donela mnogo, ali i da ga je zbunila i dezorijentisala. Donela mu je priliku da izrazi svoj talenat i usrećila ga i na privatnom planu, iako kroz smeh reditelj priznaje da žali što zbog svojih godina nema sreće sa ženama koje ga doživljavaju kao starca ili u najboljem slučaju kao oca.
Njegov novi film pod nazivom So života (The Salt of Life) koji je u bioskopima od ove godine, takođe je sniman u Italiji. Gregorio po običaju glumi i u ovom filmu. Igra lika koji živi sa ženom koja ne spava sa njim godinama. Njegovu ćerku studentkinju igra njegova prava ćerka. U filmu se pojavljuje čak i režiserov pas. Glavni junak i u ovom filmu ima staru majku koja živi na visokoj nozi u vili, dok porodica njenog sina živi u malom stanu.
Đani di Gregorio smatra da italijanske majke snažno utiču na ljubavni i seksualni život svojih sinova. Režiser je bio sin jedinac veoma starih roditelja. Svoju majku je negovao i čuvao poslednjih 10 godina njenog života. Iako je imao nežnu majku on priznaje da je bila veoma zahtevna i da ga je ograničavala. Zbog toga i ne čude teme kojima se bavi u svojim filmovima.
Film So života je šarmantna komedija. To je priča o usamljenosti i manjku nade da će se nešto lepo desiti. Gregorio smatra da nada mora postojati čitav život i da ljudi moraju imati snage da veruju u nju. Tvrdi da je film 99% autobografski. Ovaj italijanski režiser poručuje da ljudi ne treba da zaborave činjenicu da brak neizostavno mora imati uspone i padove i da je međusobno poštovanje ključ ljubavi.
Kada ga pitaju da li mu smeta što je svoj život ogolio i prikazao filmskoj publici, Gregorio odgovara da iako nije dostojansveno sebe gurati u centar pažnje, nije dobro ni potiskivati i sakrivati svoje pravo lice. Vrlina je naći balans u tome koliki deo sebe čovek otkriva, a ovaj duhoviti reditelj smatra da još uvek nije pronašao pravu formulu.
