Izvor: Večernje novosti, 10.Okt.2014, 14:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nobelovac u svim delima pomenuo Srbiju

FRANCUSKI pisac Patrik Modiano (69) koji u romanima oslikava vreme i posledice nacističke okupacije svoje domovine tokom Drugog svetskog rata, ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost. To je 11. francuski pisac koji je ovenčan ovim visokim priznanjem. Švedska akademija dodelila mu je nagradu vrednu osam miliona kruna (1,1 miliona dolara) za "umetnost sećanja, sa kojim oživljava najneverovatnije ljudske sudbine i otkriva život". U obraćanju mnogobrojnim novinarima, stalni sekretar >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Švedske akademije Peter Englund nazvao ga je "Marselom Prustom našeg vremena". Modiano, po Englundovim rečima, piše po obimu male knjige, do 150 stranica, sa varijacijama na istu temu: o uspomenama, gubitku, zaboravu, identitetu, nestalim osobama... - Voli detektivski žanr i poigrava se njime, kao u priči o detektivu koji je izgubio pamćenje, i koji u svom poslednjem slučaju pokušava da otkrije istinu o sebi. Piše zabavne knjige, ali istovremeno govori i ključne stvari o sećanju i vremenu - rekao je Englund. Iako su u prvim reakcijama svetski mediji zaključivali da je nagrada ponovo otišla u ruke nedovoljno poznatom autoru, da ga je Akademija podigla iz mrtvih, te da je "Nobel" opet nepravedno uskraćen Amerikancima Filipu Rotu i Tomasu Pinčonu, Modiano je veliko ime francuske i evropske književnosti. Njegovo delo našim čitaocima približila je prevodilac iz Pariza Mirjana Uaknin, koja je do sada na srpski jezik za "Stubove kulture" prevela njegove romane "Dora Bruder", "Te neznanke", "Mala princeza", "Rodoslov" i "U kafeu izgubljene mladosti." - Modiano je jedan od najznačajnijih francuskih pisaca koji uživa nepodeljene hvale i podršku, i publike i kritike. Vole ga podjednako, a ta nepodeljenost se retko sreće u književnom svetu. Svaki od njegovih romana je kulturni i književni događaj par ekselans. Nedeljama ostaje na listama najčitanijih i najprodavanijih knjiga - kaže Uakni za "Novosti". Uprkos tome što njegova dela nailaze na veliki odjek, Modiano, po rečima naše sagovornice, nije medijski eksponiran: - Vrlo je jednostavan, drži se po strani i mislim da ga ova situacija u kojoj se sada zasluženo našao, višestruko prevazilazi. Poznat je kao izuzetno povučen, skroman i jednostavan čovek koji vrlo malo komunicira sa javnošću. U njegovim romanima ponavljaju se određene teme, a jedna od njih je nemačka okupacija koju on zove "najtamnijom noći francuske istorije". Vrlo često se vraća i u pedesete i šezdesete, u kojima se pojavljuje njegova mladost kroz neprekidno citirana mnogostruka i haotična sećanja. Njegova rečenica je prepoznatljiva, kratka i ritmovana kao poezija. Nobelova nagrada je došla u prave ruke, velikoj, autentičnoj književnosti s romanima koji su toliko poetični, da se u njima radnja preliva između romanesknog i poetskog. Ono što je obeležilo celokupno Modianovo stvaralaštvo je, po rečima Branke Geratović, asistenta na katedri za romanistiku Filološkog fakulteta, pokušaj da se kroz male porodične sudbine progovori o istoriji i njenim posledicama na obične ljudske živote. - U njegovom stvaralaštvu mogu se jasno sagledati tri faze. Prvu je započeo romanom "Mesto za zvezdu" i nastavio "Porodičnom knjigom" i "Pedigreom" u kojima se bavi sećanjem na svog oca, francuskog Jevrejina koji je doživeo teška iskušenja za vreme okupacije i majke, flamanske glumice. Ovi romani koji govore o vremenu okupacije, jesu na neki način autobiografski, ali se to može uzeti samo uslovno. Druga faza počinje "Tužnom vilom", u kome preovlađuje ton melanholije, a glavni junaci su ljudi koji se osećaju kao da nemaju korene i otuda kod njih praznina i napuštenost. Toj fazi pripada i roman "Ulica mračnih kuća", za koju je dobio Gonkurovu nagradu, "Tako vrsni momci", "Izgubljeni kraj", "Avgustovska nedelja". Temama iz vremena okupacije pisac se vraća devedesetih godina kada je objavio romane "Svadbeno putovanje" i "Dora Bruder" - kaže Geratovićeva. PRVA IZJAVA NOVOG NOBELOVCA: NEREALNO I BIZARNO KADA je juče od svog izdavača Antoana Galimara saznao da je dobio Nobelovu nagradu za književnost, francuski pisac Patrik Modiano je, u svom stilu, zbunjeno poručio da je srećan, ali da je sve to malo nerealno i - bizarno. - Sve mi se to čini malo irealnim, da me povezuju s ljudima koje sam obožavao - rekao je Modiano juče, donekle odstutno i skromno, na konferenciji za štampu u "Galimaru", sazvanoj povodom svečanog događaja, vezujući ovu svoju izjavu za svoja sećanja iz detinjstva na Albera Kamija, koji je dobio Nobelovu nagradu kada je Modiano imao 12 godina. Novog francuskog nobelovca zanimalo je i zbog čega je izbor pao baš na njega. - Želeo bih da znam kako su objasnili razloge za dodeljivanje nagrade. Nestrpljiv sam da saznam zbog čega su me izabrali - izjavio je Modiano. A nagradu je posvetio svom unuku zato što je to, kako je rekao, "njegova zemlja". Kćer Patrika Modiano, spisateljica i pevačica Mari Modiano, udata je za švedskog pevača i kompozitora Petera fon Poehla. Inače, vest o nagradi stigla mu je dok sa ćerkom šetao Luksemburškim parkom. NAGRADE IZA sebe ima više od 40 knjiga i sva važna priznanja, među kojima su "Gonkurova", nagrada za roman Francuske akademije i Austrijska državna nagrada za evropsku literaturu, koju je dobio pre dve godine. Prošle nedelje "Galimar" mu je objavio novi roman "Da se ne izgubiš u predgrađu". UVEK O NAMA PO rečima Gojka Božovića, svojevremeno urednika u "Stubovima kulture" koji su objavili pet Modianovih romana, aktuelni nobelovac u svakoj od 20 knjiga pominje - našu zemlju. Beograd, Srbiju, Jugoslaviju, makar u jednoj rečenici. - Nikada do kraja nismo odgonetnuli motiv zbog koga to radi - kaže Božović. SARADNjA SA LUJOM MALOM MODIANO je pisao i dečije knjige i scenarija za filmove, a Luj Mal je po njegovom romanu "Lakomb Lusijen" 1974. snimio istoimeni film koji je osvojio Baftu i bio nominovan za nagrade Oskar i Zlatni globus. Bio je i član žirija Kanskog festivala, a od 1965. do 1970. napisao je nekoliko desetina tekstova za pesme koje su izvodili poznati interpretatori. Otac je dve kćerke, Zine i Mari koja je već ugledna folk-džez pevačica i kantautor.

Nastavak na Večernje novosti...