Izvor: B92, 17.Jul.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikola Tamindžić, fotograf
Preuzeto iz magazina "Prestup"
Nikola Tamindžić je pre deset godina puštao muziku na Akademiji i radio nekoliko, kako ponosno kaže, sumanutih emisija na Radio Politici. Danas živi u Njujorku i profesionalno se bavi fotografijom.
Od kada je 2004. godine počeo da slika noćni život Njujorka za Gawker, njegove fotografije su objavljivane u časopisima British Journal of Photography i Time Out New York, a magazini The Village Voice, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 'L', Paper i Junk više puta mu dodeljuju priznanje Nightlife Photographer of the Year. Osnovne odrednice njegovog rada su noćni život, moda, seks, portret i pokoji pejzaž ( www.ambrel.net i www.homeofthevain.com) gde se svakog dana pojavljuje nova slika.
Kako bi opisao svoj put do uspeha?
Meni se redovno život menja iz korena svakih pet godina. Mnogo čudne sreće – ono, kad sve uradiš kako treba i ništa se ne dešava kako očekuješ, ali te snađu neke neverovatne slučajnosti koje te odvedu u neočekivanom i mnogo boljem pravcu. Znači, put do uspeha – veze nemam, ali evo, tu smo, što je i najbitnije.
Njačešće, dakle, omiljene teme tvojih fotografija?
Obično kažem „želja" tj. „desire". Ne samo u seksualnom smislu – mada, naravno, i ta – nego, pre svega, želja za nečim većim, bitnijim, interesantnijim nego što imaš u tom trenutku. I, naravno, kada se želja pretvara u gramzivost.
Slikaš noćni život u Njujorku. Koliko se on razlikuje od noćnog života u Beogradu? Ima li tamo manje izveštačenosti i šminke nego ovde?
Mnogo je našminkaniji i izveštačeniji, ali na jedan ozbiljan, radostan i zajeban način. To ima veze sa željom o kojoj pričam. Ovde svi sem najbogatijih žive u malim, tesnim, preskupim stanovima u stanju raspadanja. Onda uveče navučeš neku odeću, ispričaš neku priču, ponašaš se kao ono što bi želeo da budeš i... U Beogradu se na takve stvari gleda sa podsmehom, što na prvu loptu ima smisla. A na drugu je we could be heroes, just for one day. To je sasvim okej. Posebno ako imaš smisla za humor, i prema sebi i prema drugima.
Otkuda naziv Home of the vain?
Pa eto, ultimativni šminkerski naziv. Ali je šala u pitanju – a zaista je istovremeno i ljubav i ironični odmak. Naslov je igra reči na the land of the free, the home of the brave, tj. Sjedinjene Države. A ko prati opus Marka E. Smita i sastava mu The Fall, znaće još jedan sloj priče.
Da li si po pitanju smelosti odevnih kombinacija, boja i frizure više tip Balkanca ili je život u svetu učinio svoje?
Prilično sam, zapravo, konzervativan. Volim da stvari na meni izgledaju dobro pre nego smelo.
Omiljeni dizajner?
Pre nego omiljen dizajner, evo par ljudi/etiketa koje su me radovale poslednjih par godina: Hussein Chalayan, Maria Cornejo, Marni, Alexandre Herchcovitch, Rodarte. Mladi Christina Siriano me je jako obradovao ove godine, dečko je studirao kod Vivienne Westwood i Alexandera McQueena, i pobedio na Project Runway pre mesec-dva dana. Jako talentovan, i planiramo da radimo na nekim projektima uskoro.
Da li su muškarcu dopušteni modni detalji?
Svakako.
Šta je za tebe kontrakultura i gde bi sebe svrstao?
Svaka kontrakultura je definisana otporom prema establišmentu, samim tim je ogledalo tog establišmenta, pa obično imam problema da vidim šta bi tu samo po sebi moglo da bude interesantno. Ima taj lep termin u engleskom: maverick, koji opisuje ljude koji prate svoju priču i slobodno se kreću između kulture, kontrakulture, i bilo koje palamudologije između. Gde ja spadam? Među namćore, verovatno.
Tekst preuzet iz magazina Prestup br. 40
Intervjui
Jovan Ćirilov - Daj nam sunca
Goranka Matić - Poslednja pobuna
Biljana Srbljanović - Dosta mi je gledanja sa strane
Kolumne
Vesna Mališić - Ključna reč _otvaranje
Tema
Generacija Boom - isidora Mina
Glosarij kontrakulture - Ana Vlahović
Mirko Ilić_osamdesete - Gorica Zarić Jovanović
