Izvor: B92, 23.Sep.2014, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nik Kejv o religiji, ocu, erotici...
Više od četiri decenije australijski pevač i pisac Nik Kejv pokušavao je da razume prirodu boga i seksualne želje kroz svoje iskrene, intenzivne pesme.
Iako je Australiju napustio 1980. Kejv kaže da ga Vangarata - njegov rodni grad u jugoistočnoj državi Viktorija, s populacijom od 17.000 - i dalje „inspiriše manje-više u svemu“.
„Definitivno ima ogroman uticaj na moje pesme. Ideja reke i otvorenog prostora i malog grada...sve to dolazi iz života u tom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << užasnom gradu. Bilo je to grozno mesto za odrastanje zbog opakih policajaca koji su svima zagorčavali život“, rekao je Nik Kejv u razgovoru za AFP uoči njujorške premijere dokumentarca „20.000 dana na Zemlji“, koji prati jedan njegov nimalo običan dan na ovoj planeti.
Kejv se iz Melburna preselio u London sa svojim pank bendom The Birthday Party, čiji je sumorni zvuk najavio gotik pokret u muzici. Njihove svirke bile su ozloglašene kao kavgadžijske, a u filmu se vidi kako neko iz publike urinira na basistu Trejsi Pju.
Kejv je na premijeri u Njujorku rekao da je njegovo australijsko poreklo u početku bilo problem u Londonu, ali da je uspeo da pronađe slobodu da se razvija kada se s bendom preselio u Zapadni Berlin.
Britanska štampa „tada nije razumela da australijski bend može da svira muziku koja je originalna. Mislili su da mnogo vremena provodimo sa domorodačkom populacijom“.
Kejv je s drugim bendom The Bad Seeds više eksperimentisao sa zvukom i ubacio elemente američkog bluza u mračne pejzaže njihove muzike. Najprepoznatljivija pesma „The Mercy Seat“ je priča s biblijskim referencama o ocu osuđenom na smrt na električnoj stolici.
I pored religioznih tonova koji se pojavljuju u većini njegovih pesama, Kejv je u filmu rekao da je imao „čudnu vezu sa idejom boga“.
„U mojim tekstovima neko takvo biće postoji. U stvarnom svetu, ne verujem u to. Religija me je interesovala kada sam koristio mnogo narkotika“, objašnjava Kejv.
Film „20.000 dana na Zemlji“ prati Kejva tokom, naizgled, banalnog 20.000. dana njegovog života. Muzičar svojim „jaguarom“ ide kroz Brajton, gde sada živi sa suprugom, manekenkom Suzi Bik i, kao da je taksista, razgovara s putnicom na zadnjem sedištu. Tu su Voren Elis, Rej Vinston i Kajli Minog, takođe Australijankom, s kojom je snimio hit „Where the Wild Roses Grow“, i koja razume Kejvov strah od toga da bude zaboravljen.
Domaća publika imaće priliku da film „20.000 dana na Zemlji“ premijerno pogleda 7. novembra u Sava centru, na otvaranju festivala Slobodna zona. Nedavno je za novinare u Srbiji priređena specijalna projekcija filma, a utiske našeg novinara o Kejvovom filmskom dvadesethiljaditom danu na Zemlji možete pročitati OVDE.
Film koji je do sada prikazivan na više svetskih festivala prikazuje Kejva kako deli picu s dvojicom sinova dok gledaju „Lice sa ožiljkom“, dok jede jegulju s dugogodišnjim saradnikom Vorneom Elisom, diriguje dečjim horom...
Kejv, čiji su drugi roman „The Death of Bunny Munro“ i mnoge pesme prepuni seksa, svom terapeutu suvo govori i o svom prvom seksualnom iskustvu i kako mu je otac čitao Nabokovljevu „Lolitu“.
U filmu on govori o susretu s Bikovom kao o kulminaciji njegovog života punog „erotskih susreta“.
Ijan Forsajt, koji je sa Džejn Polard režirao film, kaže da su namerno izbegli opsednutost muzičkih dokumentaraca da pokažu „pravu ličnost“ i pravog čoveka iza rok zvezde.
„Mitologija je sastavni deo priče kao i sve drugo. Zapravo, to jeste priča“, rekao je Forsajt.
