Izvor: B92, 27.Jan.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema mesta za starce, ni za mrtvace
Roterdam, subota, 26. januar
"Srećan sam što je festival u Roterdamu organizovao prvu retrsopektivu mojih filmova" Spavao sam samo dva sata ovih dana. Pošto sam izbačen iz Vestin hotela (najbolji u Roterdamu, 5*****) otišao sam do sledećeg, najbližeg. Ispostavilo se da je to jedini hotel u gradu u kojem mogu da pušim u svojoj sobi. Soba sa četiri vrata u nizu izgledala je kao zatvorska ćelija, a kada zaspite osećate se kao da spavate u kofišopu! Vraćam se sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << festivala pun uspomena, ostajem još jedan dan i nadam se da mi se više ništa neće desiti.”
Kobajaši Masahiro pred projekciju filma Bashing
Pored pomenutog Hou Šjao Šijena, festival ove godine u programu "Majstori: Kraljevi i Asovi" prikazuje dva filma autora čiji rad prati godinama, Gasa Van Santa i Braće Koen.
Nema zemlje za starce (No Country For Old Men), po istoimenom romanu Kormaka Mekartija, najbolji je film braće Koen do danas. Zašto?
Zato što su odustali od insistiranja na groteski, koja je neke njihove filmove kvarila (Hudsucker Proxy), a neke (Barton Fink) činila negledljivim. Ovde je zamenjena detaljnim realizmom, i samo dozvoljena u glumi epizodnih likova, ali na način da oni daju scenama autentičnost, a ne odvlače pažnju od radnje.
Zato što su se na suptilan način našalili sa natpisom pre početka filma Fargo, zbog koga su ih neki kritičari napadali, a zbog kojeg je jedna japanka izgubila život. Slično su ovde učinili kroz repliku koju Tomi Li Džouns izgovori u razgovoru sa Keli Mekdonald "Ne, ne, naravno da je priča istinita, ne sećam se najpreciznije svih detalja, aaali priča je skroz istinita!”
Početak filma sa kadrovima pejzaža jugozapadnog Teksasa smešta film u tradiciju vesterna da bi se ubrzo pertvorio u poteru, igru mačke i miša između Mosa Ljuelina (Džoš Brolin) i plaćenog ubice Antona Čigura (Havijer Bardem).
Sekvence potera bez dijaloga i vizuena naracija, dovode napetost do vrhunca u najboljoj tradiciji Hičkoka ili Zigela.
Bardemova gluma i scena u kojoj sam vida rane od lovačke puške, koje mu je naneo Mos, inspirisani su Terminatorom Džejmsa Kamerona, a braća Koen su nam posle duže vremena podarili filmskog negatvica koji može da stane rame uz rame sa Švarcenegerovim kiborgom-ubicom ili Hopkinsovim, psihijatrom-psihopatom.
Ukoliko ovaj film ne osvoji nagradu Američke filmske akademije biće to samo još jedan u nizu dokaza da je ona postala politizovana i da više nema nikakve veze sa nagrađivanjem istinskog filmskog talenta.
Dok ljubitelji Mike Takašija u Roterdamu gunđaju jer neće biti u prilici da gledaju njegov novi film Sukiyaki Western Django, selektor FEST-a Miroljub Vučković potvrdio je da će se ovaj film naći u programu ovogodišnjeg Beogradskog filmskog festivala. To se desilo u razgovoru sa Tomom Mesom, autorom knjige o Mikeu Takašiju, i najboljeg vebsajta o japanskom filmu Midnight Eye. Eto u nečem smo i mi bolji.
Festivalska noć, počela je veselo projekcijom filma Džorža A. Romera Diary of the Dead. Po formi i temi gotovo identičnom preksinoćnom španskom filmu REC, koji je inspirisan Romerovim ranim filmovima o živim mrtvacima, via škotska, zahvaljujući Deniju Bojlu!
Dok ovo budete čitalu u Roterdamu će početi prvi sastanci u okviru festivalske produkcione pijace "Sinemart". Ove godine na pijaci će biti preko 800 učesnika uključujući i japanskog režisera Šono Šiona koji je pre nekliko godina skandalizovao publiku svojim filmom Suicide Club.
O toku same pijace i najinteresantnijim projektima više za nekoiko dana. Festival je zaista počeo tek po otvaranju "Sinemarta".
Pročitajte više o ovoj temi: O mrtvima...
