Izvor: B92, 04.Avg.2016, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nema kulture dok se ljudi dave u moru"
Svakom ko ovih dana prolazi centrom Novog Sada, toplo treba preporučiti da svrati u Muzej savremene umetnosti Vojvodine.
Piše: Igor Burić
Izvor: Dnevnik.rs
“Nova upotreba muzeja” platforme “F.A.C.K.” ceo avgust organizuje događaje koji se tiču šire zajednice, bilo da je reč o performansu, muzici, kuhinji ili razgovoru.
U sredu je bio dan posvećen humanitarnoj inicijativi podrške izgbeglicama, protiv zatvorenih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << granica, nazvan “F.A.C.K. borders miting”. “Zaustavite rat, ako želite da zaustavite izbeglice”, bila je poruka sa nedavnog štrajka glađu i izbegličkog marša od Beograda do Subotice, a tako nešto poručuje i Nandan Kirko Ravan, umetnica koja je pre dve godine bila jedna od inicijatorki “Nove upotrebe muzeja” u MSUV i koja uz osmeh dočekuje rečima: “Evo nas ponovo tu.”
"Za nas je bilo veoma važno da se u program uključi ova tema, ali ne kao nešto što nas interesuje samo jedan dan", objašnjava Nandan. "Situcija oko granica pokazuje teren na kom svi mi stojimo. Veliki je procep između savremenog identiteta i javnih ideologija koje se baziraju na idejama Francuske revolucije - 'sloboda, bratstvo, jednakost'. Prakse su potpuno fašističke - bodljikave ograde, logori, vojna kontrola... A ljudi se masovno dave u moru. Kulturna produkcija zato ulazi u tu delikatnu dinamiku da se spase ideja da je Evropa demokratična zemlja".
Licemerno je plaćati projekte koji kritikuju, bez promene političkih odluka. Kad se priča o migrantima, to je manipulacija, jer to nije kriza kako je mediji prezentuju: države reaguju koliko je moguće, neke nisu baš ok, ali šta da se radi, kao da je to neki cunami ili talas sa neba. Za nas to nije kriza, to je veštačka situacija koja je kreirana zbog aktuelne politike. Ona je rezultat sistemskih odluka iz kapitalizma koji je prešao u nekrokapitalizam. Najbolji biznis je rat, konflikti, oružje, militarizacija, jednom rečju smrt.
Sve više nezavisnih medija otkrivaju kako se profitira na zatvaranju granica. Tri puta više novca je potrošeno na to, nego na pomoć izbeglicama. A kad vidite odakle su ti ljudi - Afganistan, Irak, Sirija - vi vidite da su to sve mesta gde su “naše” vojske vodile ratove, Amerikanci, NATO, Rusi... Na tome baziramo akcije, diksusije, formiramo radne gurpe, akcije i strategije.
Sara iz kolektiva “No borders Srbija”, najčešće na terenu, a ne u muzeju, sa gorkim osmehom govori da je tu zbog eksperimenta deelitizacije umetnosti, rušenja zidova između svetova.
"Neprijatelji i problemi su za sve na ovom svetu isti" - reći će ona, opominjući da nedostaje prava anliza, dok mnogi mediji i umetnici samo eksploatišu temu kao da je reč o tuđoj nesreći. Migrantska kriza ne postoji. Ne postoje "oni” i “mi”.
A među svim okupljenim u MSUV, punom ljudi, nalazi se i nekolicina izbeglica, među kojima je novinar Rooh-ul-Amin Afridi. On dobro razume sve što se dešava. Već je radio sa umetnicima, još u rodnom Afganistanu, ali sada je godinama razdvojen od porodice, a pet meseci na novom iscrpljujućem putu, bez tračka izvesnosti o bilo čemu. I dalje veruje da je čovečanstvo velika porodica, iako neće da prećuti da nesigurnost i haos rastu i prete da eskaliraju više nego što se može zamisliti.
"Nemojte to govoriti svojima, idite gospodarima rata i recite to njima" - jedan je od saveta koje ima. Umetnost održava budnost i kao nešto pozitivno, poruka će imati efekat.
