Izvor: B92, 18.Feb.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neko je rekao feminizam?
U izdanju Žena u crnom, Centra za ženske studije i Rekonstrukcije Ženskog fonda izašla je knjiga "Neko je rekao feminizam?Kako je feminizam uticao na žene XXI veka", koju je priredila Adriana Zaharijević.
Monografija "Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na žene XXI veka" nastala je kao pokušaj da se teorijski uobliči odgovor na pitanje da li u današnjem svetu ima mesta za feminizam. Da li danas, kada su osvojene mnoge slobode, kada ima osnova za govor >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o sve većoj ravnopravnosti muškaraca i žena, kada se žene sve češće i sve raznovrsnije pojavljuju u mnogim sferama javnog, ima smisla govoriti o feminizmu? Pored toga što treba da pokaže da posao još nije završen, cilj knjige je da ukaže na to kako su žene živele pre no što je posao feministkinja započet.
Knjiga predstavlja 26 mlađih autorki. Redom kojim se pojavljuju u knjizi one su: Dragana Obrenić, Marija Perković, Tijana Krstec, Diana Miladinović, Milica Ležajić, Jasmina Stevanović, Lidija Vasiljević, Paula Petričević, Nataša Zlatković, Milena Timotijević, Čarna Ćosić (dve pesme), Mima Rašić, Vera Kurtić, Marina Simić, Hana Ćopić, Jelena Višnjić, Mirjana Mirosavljević, Iva Nenić, Ivana Velimirac, Nađa Duhaček, Jelena Miletić, Katarina Lončarević, Jana Baćević, Ana Bukvić, Ksenija Perišić, Marija Mladenović i Adriana Zaharijević.
Tekstovi se bave pravima i slobodama (glas, rad, obrazovanje, razvod i abortus), presekom ličnog i političkog (brak i porodica, religija, žensko zdravlje, prostitucija), identitetima i razlikama (lezbejke, Romkinje, pitanje rase i roda), predstavljanjem žena (jezik, mediji i popularna kultura), umetnošću (književnost, pozorište i vizuelne umetnosti), teorijom i aktivizmom (mirovna politika, globalizacija feminizma, antropologija i psihologija), i istorijskim presecima (privatno/javno, presek kroz istoriju feminizma).
Pored autorskih tekstova, knjiga sadrži i osam dodataka u kojima se može saznati više o hronologiji osvajanja prava glasa po državama sveta, o znamenitim ženama (predsednicama i premijerkama, ženama u medicini, Nobelovkama), genitalnom sakaćenju i feminističkim teorijama. Na kraju knjige je dat i kratak istorijski pregled važnih datuma za feminizam u svetu i Srbiji.
Vizuelni identitet knjige potpisuje Nikola Stevanović.
Knjiga je namenjena mlađoj publici koja želi da sazna više o feminizmu u svetu i u Srbiji. Zahvaljujući izdavačima koji su pokazali razumevanje za ovaj projekat, knjiga je besplatna, i može se preuzeti u prostorijama Ženskog fonda Rekonstrukcija u Beogradu (Vlajkovićeva 15) i u prostorijama Centra za ženske studije i istraživanje roda na Fakultetu političkih nauka (Jove Ilića 165) svakog radnog dana od 12-17 časova.
Planirane su i brojne promocije kako u Beogradu tako i širom Srbije, na kojima će svi/e zainteresovani/e moći takođe da dođu do svog primerka knjige.
Za sada su potvrđeni sledeći datumi promocija: 20. februar u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu u 12 časova; 23. februara u Nišu; 8. marta u Magacinu u Beogradu (Kraljevića Marka 4); 19. marta u Kruševcu; 27. marta u Velikoj Plani; 10. aprila u Kraljevu; 18 ili 19. aprila u Leskovcu i Vlasotincu.
.jpg)
