Izvor: Blic, 10.Avg.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Neću da se budim” - nova knjiga Ljubete Labovića
„Neću da se budim iz čistote skrovite kao smrt... neću da se budim neće biti ništa što želim/ sve će biti drugačije i mučiću se u buđenju/ tom bez jezera i procvalih krošnji, bez glasa Boga/ koji može biti budan/ ali čovjek samo na krajičku ljepote...” - napisao je Ljubeta Labović u svojoj upravo objavljenoj zbirci poezije „Neću da se budim” (“OKF”).
Lidija Vukčević u pogovoru skreće pažnju da je Labovićeva poezija satkana od liriziranih krajolika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao otetih slika urbanog pejzaža što tvore unutarnju arhitekturu umetnikovih snova. Po njenim rečima, spoj modernog i nove tradicije možda je najvažnija odrednica stvaralaštva ovog autora.
„Jedna od Labovićevih, po našem sudu najlepših ljubavnih pesama savremenog crnogorskog pesništva 'Glas’ ispisana je metafizičkim drhtajima i kazuje neobičnim jezikom očuđenja svoje melanholične vizije”, kaže Vukčevićeva.
Nenad Daković navodi da je Ljubeta Labović jedan od naših najznačajnijih savremenih autora filozofske poezije i naracije, kao i da se u ovoj zbirci prepoznaje svojevrsna inspiracija Ničeovim stavom: „Čovek je nešto što mora biti prevladano...”
