Izvor: Politika, 13.Okt.2013, 22:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne bi svirao Lista ni u Karnegi holu

Pijanista Aleksandar Šandorov svirao je i u praznoj sali, uverio se u nameštanja na tamičenjima, a profesore deli na sebične i na one koji ne čuvaju znanje

45. BEMUS

U jednom trenutku u karijeri učinilo mi se da nije interesantno svirati sam na sceni. Pomislio sam da neću više da nastupam, ali želim da pokažem studentima da ne treba da batale sviranje, kaže Aleksandar Šandorov, pijanista i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, pred večerašnji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dugo očekivani nastup na 45. Bemusu u Kolarčevoj zadužbini.

– Svirao sam često devedesetih, pa je bolje da se ljudi užele. Ove kompozicije sam zavoleo kao student – Varijacije na Hendlovu temu, i Intermeco op. 117, Johanesa Bramsa, kao i Sonatu br. 3 Prokofjeva, a kolege su me zamolile da odsviram tešku kompoziciju „Petruška” Stravinskog. Hinastera me zaokuplja u poslednje vreme, i izvešću njegovu Sonatu za klavir br. 1. Karijera mi nije genijalna, ali svirao sam svuda: Španija, Francuska, Velika Britanija, Holandija, Bugarska, Slovačka, SAD, Kanada.

Šandorov ne preza ni od savremene muzike. Još se pamti njegovo izvođenje „Bugija” Vuka Kulenovića i kompozicije „It” Ivana Brkljačića. Oprobao se i u drugim žanrovima, posebno u rokenrolu svirajući sa Vladom Divljanom još od osamdesetih godina.

– Nikako u ovoj zemlji da se stvore tržišni uslovi i da rad bude vrednovan. Posle cunamija sumnjivih žanrova, vreme je da isplivaju dobra savremena muzika i talentovani ljudi koji znaju šta valja. Imamo i te kako dobru publiku, mnogo bolju nego što mnogi mogu da zamisle, tvrdi pijanista.

Kako dodaje, on ne pravi problem ako je u nekoj sali u unutrašnjosti klavir loš, ali kaže da je minimalan uslov da instrument može da izdrži koncert. Iako je sala uvek puna, ti klaviri su na korak da budu zapušteni, opisuje naš sagovornik, dodajući da njegov fakultet ima volju da se stvari premoste, i zato traže prostor za sviranje studenata po domovima kulture i muzičkim školama.

– Ni sam odavno ne sviram besplatno, pa i studentima kažem da nastupi treba da im budu plaćeni, makar i pet dinara. Svaki muzičar mora da bude iskren i da ne imitira, da do muzike dođe sam, direktno. Kada bi se sakupile karakteristike muzičara početnika – tehnika, koncentracija, sposobnost da daju najbolje od sebe na koncertu, a ne samo na probi – dobio bi se onaj vrhunski umetnik. Velika je sreća što imamo priliku da u Beogradu slušamo baš takve, kao što su Kisin, Berezovski, Volodos, Sokolov.

U razgovoru sa studentima, kada pretresaju iskustva, neretko čuje da su ovi mladi ljudi žarko želeli da odu na master-klas sličnih nekih veličina, ali, kako su mu ispričali, tamo nisu dobili ništa.

– Profesori i umetnici dele se na sebične, koji misle da svako treba da se namuči da bi došao do mudrosti, i na one koji ne čuvaju znanje. Toga je mnogo, a u našem poslu i sujeta je dominantan faktor, ističe Šandorov i otkriva šta bi za njega bilo razočaranje ili profesionalna „nepristojna ponuda”:

– Odbio sam više puta ponudu da izvedem neko delo, zato što mi kompozicija ne leži, ili i što ne želim da ga opet sviram. Tako činim uslugu i sebi i njima. Tu spada Listova muzika koju ne verujem da ću opet da sviram, pa čak i da mi stigne ponuda iz Karnegi hola. Tamo bih izveo Prokofjeva, koji je Mocart 20. veka, kao što sam to svojevremeno učinio u kamernoj sali pozorišta Arijaga u Bilbau.

Na pitanje da li ima strah od prazne sale, odgovara:

– Svirao sam i u polupraznoj sali, pred petnaest ljudi u Skoplju, i nije bilo prijatno, ali koncentracija je ista kao i pred hiljadu ljudi koji su mi došli na sledeći koncert. Uostalom, kad je Kolarac prepun nema onu divnu akustiku kao kad je fino popunjen. Ali, znam kako je svirati i pred 150. 000 ljudi sa Vladom Divljanom na Trgu Republike.

Pitali smo i da li su nameštena muzička takmičenja, na šta je odgovorio:

– Nisam bio uspešan na takmičenjima, a u nameštaljke sam se uverio u Rusiji, i izgubio želju da se više oprobam. Ipak, član sam žirija u Šapcu i na takmičenju „Nikolaj Rubinštajn” u Parizu, koje je osnovao Igor Lasko, ali to je više takmičenjce. Ne dodeljuju se novčane nagrade, a svi vole da učestvuju jer je, priznaćete, zgodno je reći da ste osvojili prvu ili drugu nagradu u Parizu.

M. Sretenović

objavljeno: 14.10.2013.

Nastavak na Politika...