Izvor: Politika, 17.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Narodni muzej oštetio državu

Ministarstvo kulture tvrdi da bi se adaptacijom drugih objekata u kojima bi se čuvale umetnine Narodnog muzeja postigle važne uštede

Cena zakupa koja je ugovorena između Narodnog muzeja i firme „Kunstrans” previsoka je, a finansijski aspekt celokupne procedure štetan je za državu.

Ovo stoji, između ostalog, u jučerašnjem saopštenju Ministarstva kulture Srbije povodom ostavki članova Upravnog odbora Narodnog muzeja i optužbi da Ministarstvo opstruiše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekonstrukciju zgrade ove institucije. U saopštenju se, takođe, ističe da je, u vreme sklapanja ugovora o čuvanju umetnina između Narodnog muzeja i „Kunstransa” bilo moguće napraviti daleko povoljniji poslovni aranžman za Narodni muzej, jer je na tržištu nekretnina bilo relativno jednostavno naći adekvatne objekte koji bi uz adaptaciju, na istom tehnološkom nivou, višestruko smanjili cenu celokupnog posla (recimo prazni vojni objekti, javna skloništa, napušteni magacini").

Vladi Republike Srbije je iz Ministarstva kulture već prosleđena informacija sa predlogom mera za rešavanje problema u vezi sa rekonstrukcijom zgrade Narodnog muzeja u Beogradu. Informacija je od juče dostupna i javnosti. Kako saznajemo od Nadice Momirov, državne sekretarke, ova tema naći će se na dnevnom redu vlade sutra.

Rekonstrukcija Narodnog muzeja je, kao što je poznato, u zastoju, a najveći kamen spoticanja je ugovor koji je Narodni muzej sklopio sa firmom „Kunstrans” o izgradnji depoa kod Krnjače za čuvanje umetničkih dela dok je muzej u rekonstrukciji. Ministarstvo kulture je krajem 2008. godine pokrenulo ekspertizu spornog depoa, odnosno ugovora o zakupu koji je mesečno iznosio 35.000 evra.

U saopštenju Ministarstva kulture se još ističe da je stručna ekspertiza, pored niza nepravilnosti, uključujući i nepoštovanje postupka javne nabavke, jasno i nedvosmisleno pokazala da je sa pravnog i finansijskog aspekta ovaj posao nepovoljan za državu.

– Ekspertiza je pokazala da uređaji potrebni za održavanje umetnina u depou mogu da se ugrade u bilo koji prostor. Cena njihove ugradnje po kvadratnom metru je u „Kunstransovom” depou 25 evra, a nama su se javili ponuđači koji bi takve uređaje ugrađivali po ceni od 12 evra”, ističe Nadica Momirov.

Upravni odbor Narodnog muzeja Srbije (Marica Šuput, Aleksandar Palavestra, Nina Popović-Živančević, Tatjana Bošnjak, Dragomir Acović) podneo je ostavke na ovu funkciju u petak, 13. marta, posle podne. Po rečima Marice Šuput, predsednice UO, direktan povod za ovaj postupak je činjenica da je Ministarstvo kulture iz budžeta za ovu godinu izdvojilo za rekonstrukciju 6.513.316. dinara.

– To nam je bio znak da od rekonstrukcije neće biti ništa. Činjenica je takođe da je zgrada na Trgu slobode u raspadajućem stanju. Nedavno smo uvezivali figure na fasadi zgrade da ne bi pale na ulicu i na ljude – kaže Marica Šuput.

Ograđujući se od preciznih procena za koje su nadležni građevinski stručnjaci, Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, kaže da je samo za raščišćavanje i početak gradnje potrebno bar 50 miliona dinara.

Inicijativa za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu pokrenuta je u novembru 2001. godine, a pre toga inicijative je bilo 1979, 1996. i 1998. godine. Donatorska večera na predlog Zorana Đinđića bila je 2002, a pripremni radovi, snimanje stanja naredne godine. Za glavnog i odgovornog arhitektu izabran je prof. dr Milan Rakočević, dok je izrada projektne dokumentacije završena 2007. godine, a projekat je dobio nagradu Privredne komore.

U međuvremenu je izgrađen i depo za čuvanje umetničkih dela prema ugovoru sa „Kunstransom”. Objekat je dobio upotrebnu dozvolu 2007. godine kada je stručna komisija Narodnog muzeja u Beogradu i Ministarstva kulture konstatovala da uslovi u depou odgovaraju najvišim propisanim standardima za smeštaj kulturnih dobara. Ministarstvo kulture, međutim, i dalje ne daje zeleno svetlo za preseljenje umetnina u depo.

U aprilu 2008. na sastanku sa predstavnicima Direkcije za imovinu, Ministarstva kulture i „Kunstransa” menja se ugovor sa „Kunstransom” upotpunjavanjem vlasničke dokumentacije i utvrđivanjem kvadrature depoa. Novi nacrt ugovora prosleđen je Pravnoj službi Ministarstva kulture i Republičkoj direkciji za imovinu. Precizni podaci šta je sve urađeno u Narodnom muzeju saopšteni su u decembru prošle godine na konferenciji za novinare. Nezvanično, iz Ministarstva kulture je uoči zakazane konferencije telefonskim pozivom preporučivano da se ona ne održi.

Poslednji datum spominjan kao rok za završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja je 2012. godina. Nova strategija Ministarstva kulture Srbije pokazaće koliko je realan.

Marija Đorđević

-------------------------------------------------

Tako više ne može

Nebojša Bradić: Ne radi se o šest i po miliona dinara, nego se radi o tome da je prošle godine potrošeno 120 miliona dinara, a ništa nije urađeno. Plaćane su neke konsultantske usluge. To više tako ne može.

------------------------------------------------

Rekonstrukcija od poklona

Nadica Momirov: Projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja je preskup za ovu državu. Stav Ministarstva kulture je da rekonstrukcija Narodnog muzeja ne treba da se finansira iz budžeta Republike Srbije, nego iz donacija. Imamo mogućnost da iz fondova Evropske unije kao i donacija iz dijaspore dođemo do sredstava za rekonstrukciju. Rekonstrukcija nikada nije ni počela. Ona je zaustavljena u nekontrolisanom trošenju para.

-------------------------------------------------

Traže više para

Prema navodima Ministarstva kulture, prvobitna procena vrednosti ukupnog projekta rekonstrukcije bila oko 2.322.160.756,00 dinara. Narodni muzej Srbije je do sada potrošio oko 124.200.000,00 dinara, a za 2009. godinu zahteva 2.497.751.160,00 dinara. To bi, kako se navodi u informaciji Ministarstva kulture, značilo da bi ukupna vrednost celokupnog projekta iznosila 2.621.951.000,00 dinara.

[objavljeno: 18/03/2009]

Nastavak na Politika...

RTS: Narodni muzej skupo koštao državu